Просветни гласник

ПРЕДАВАЊА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИЕА

светљењу казали смо сммо оно, гато је најнужније и најоинггије бпло. 1Дто се тиче природног осветл.ен>а, ми смо разлозима и Фактима поставили нравило, да је најбољи источни правац светлости. За њим долази југоисточни и у нуждијужни правад. Осгали правци светлости нису за школу, као што је то нанред јасно показато Не мислимо да је у овоме ресултату нужно ионављати у кратко све појединосги одељка у коме смо говорили о светлосги. Колико је светлост важна чињеница за здрављељуди у ошпте, то је већ сваком познато, а каква она треба да. буде у школи, то смо напред коказали. 0 светлоети, коју ми данас имамо у нагаим гаколама, није овде иотребно ни говорити. Ми смо већ један пут казали, да нагае школе ни у ком погледу не одговарају захтевима хигијене, па то важи и за светлост. У старим школама не могу се ни поправке извршити у овом погледу. 4) Одељак нашег чланка о ваздуху у гаколама, мислимо, у толико је од већег значаја у колико је мањи круг оних, који су што о томе читали. Нарочито је јасно обележен процес дисања и његов уплив на ваздух у школама. И не само да је овај одељак важан за гаколе него и за обичне сганове. Овде нарочито мислимо на то, што је нашем свету слабо познат утицај оних прашљивих

! делова у собњем ваздуху, који се производе непажњом и њезнањем њиховог гатетног уилива. Обраћамо нарочиту пажњу на овај одељак. 5) Вредно би било пропратити овде историју грејлња наших гакола, и упоредити је с.оним, гато смо у нашем чланку о грејању казали. Нема сумње, да бисмо наигали на веома занимљиве нодатке, који би нам показали. како ми далеко стојимо са начином и справама за грејање од онога гато се већ до сада као најбоље нашло. Ко ти још у нашим школака води бриге, хоће ли степен топлоте бити 15—16° Р. или више или мање 1 Може се готово као сигурно тврдити, да у целој Орбији нема ни десет (осем средњих) гакола, које имају термометре. У осталом коме јога поред толиких потреба, у којима гаколе оскудевају, и пада на ум да удегаава степене топлоте, а и да не говоримо о томе, гато чесго пута немарност опгатинских власти доводи дотле ствар, да пред гаколом нема нигде ни дрвцета. Оматрајући да је са свим излишно говорити овде о справама за грејање у нашим школама, које стоје већим делом испод сваке критике, ми желимо да у примену ступе оне справе, које су се као најбоље и за здравље омладине најкорисније осведочиле. (НДСТАВИЋЕ СЕ)

ПРЕДАВАЊА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИНА НА ПРАЈ^ТИЧКИМ УЧИТЕЉСКИМ ПРЕДАВАЊИМА У МЕГОТИМУ држао ЈК ив. Ј1. рими -к

(НАСТАВАК)

12. Илговарање речи — акценаг или наглас Свака реч има своју мелодију. Мелодија једне речи Јесте њена акцентуација. Ко хоће да речи правшшо изговара, мора их изговарати онако, каква је њихова ириродна мелодија, каква је њихова акцентуација. Сваки самогласник у српском језику може се изговорити: 1. Кратко, гласом обичним, као што се изговара први самогласник у речима: магла, село, бисер, иоток, ускрс, срма. 2. Кратко, али гласом јачим и оштрим, као што се изговарају ирви самогласници у речима: слава. I Дело, сила, коло, кућа, брдо.

3. Дуго, ну тако да глас расте на више, као што се изговара први самогласник у речима: сабор, река, дика, рода, рука, врба. 4. Дуго, ну тако дасе високо почиње, пасенонајлак спушта гласом на ниже, као што се изговарају ирви самогласници у речима: марва, тело, кривда, коље, ћурка, жрвањ. За гласове, који се на ова четири начина изговарају, вели се да су акцентовани. Она дакле силина у различноме стуињу и различна каквоћа. којом се изговарају самогласници на та четири начина, зове се страном, али свуда усвојеном речју — акценат, а српски наглас или гласоудар.