Просветни гласник

30

ПРЕДАВАЊА ИЗ СРДСКОГ ЈЕЗИКА

Особину да буду акцентовани иди ааглашени имају само самогласници. Ну самогласници могу бити и неакцентовани, Тако у свију речи што су горе наведене за нример акцентованих гласова, последњи самогласници изговарају се на један исти начин. врло кратко и врло слабо и непотпуно, тако да се преко њих у говору готово претрчи. Тако неакцентован самогласник може бити и у почетку и у средини речи. Сваки од она четири акцентована изговора има и свој акценатски знак, којим се може означити, те да свак зна како треба пзговарати један самогласник, на коме је забележен акцентовани начин изговора. Тако: а. Да се означи да неки самогласник треба изговорити кратко, гласом обичним, ставља се над самогласником знак \ б. Да се означи да неки с.амогласник треба изгорити к-ратко, ну гласом оштрим, одсечним, ста вл>а се над самогласником знак в. Да се означи да неки самогласник ваља изгорити дуго ну тако, да глас иочиње обично, па ј )асте на више, ставља се над самогласником знак '. г. Да се пак означи да који самогласвик ваља изговорити дуго, ну тако, да се аочне гласом вишим, па да се сиушта иостеиено на ниже, бележи се над самогласником знак ", или *. Сваки од ова четири акцента има и своје име. Тако: а. Изговор кратак, који се бележи знаком ', зове се — кратак акценат, б. Изговор кратак, ну оштар, који се бележи знаком ", зове се — оштар акценат. в. Изговор дуг, који расте на више, и који се бележи знаком зове се — дуг акценат. г. Изговор, најзад, дуг, који почиње високо, па се спушта, и бележи се знаком ~, или *, зове се — високо-дуг акценат. Поменуто је да само самогласници имају особину да буду акцентовани. А самогласник је опет главни глас у слогу, и без самогласника не може слога ни бити. С тога се акценат самогласников преноси на слог, па се вели : овај је слог акцентован, а овај није, или: овај је слог овако акцентован, а онај онако, итд. Да би човек лакше могао пронаћи како је који слог у речи акцентован, добро је знати ово : а. Речи једносложне никад не могу бити акцентоване кратко ( ч ) или дуго ('), него вазда оштро ("), или високодуго (", *). Примери. Нов, прав, рат, мак, јак, чух, пих, стах, див, миш, скот; жив, крив, рад, јак, сух, чврст, в§з, грбх, сад, свет, рбг, ред, јеж, пуж, и т. д.

б. Последњи слог у речи од више слогова може бити акцентован само онда, ако је пре њега који го,; слог акцентован. И у том случа.ју последнњи слог може бити акцентован само високо дуго (") Примери. врл§т, орач, аков, празник. в. Ако у речи има више акцентованих слогова, онда ирви акцснтовани слог може бити акцентован ма којим од четири акцента, а сви остали акцентовани слогови могу бити акцентовани само високо дугим акцентом. У овом случају акценат првог акцентованог слога зове се — гшвни акценат, а акценат свакога акцентованога слога носле њега зове се — сиоредни акценат. Примери.Бо-лест. ко-ргст.о-би-чај. од-го-вор.ла-ставич-њак. по-ла-жај-ник. ја-бу-ко-вик. гра-хо-ви-ште. Др-вар ла-ђар. Ва-сиљ. Де-си-мпр. ви-но-град. ис-по-сник. 6-клои-нпк, на-по-ли-чар. пре-зи-ме-њак. по-сла-ник. до-главник. по-кбј-ннк. ру-ко-дав-ник. куде-љи-ште. при-ста-ни-ште. без-ум-ље. По-сав-ље. Помо-рав-ље. А-кбв. раз-бој. Ба-чван-че. са-вет-нпк. пу-сти-њик. раз-ббј-ник. Праз-ник. пут-ник. Руд-ни-ча-ни. ку-па-ца. Ко хоће да ва?ки као зналац језика, да се њиме у свакој прилицидоброслужи, поред свију остадих правилносги језика, које он треба да зна треба да зна добро и акцентуацију речи у своме језику. То још више важи •за наш језик, у којем је акцентуација речи тако савршена и разноврсна. Акцентуацију речи човек мора учити, као и све остало што треба да упамти. Ну она се не може научити друкчије до самим вежбањем у изговарању, којим начином се ухо навикава као год и кад се учи каква мелодија какве песме, да распознаје разлику између изговора разно акцентованих речи и слогова, Јер човек може знати сва правила певања и све знаке, којима се бележе виши и нижи, краћи-и дужи, пунији и тиши тонови у несми, па и опет не умети да отпева саму песму, докле се не вежба да је отпева. Тако исто може човек знати сва правила акцентуације, па за то ипак не умети изговорити како треба према акцентуацији не само реч на којој није забележена акцентуација, и не само да ће он не умети на речима добро бележити акценте, него неће умети свакад изговорити добро ни реч на којој је забележен акценат. С тога се у овој партији науке о језику ваља веома много вежбати. И за то ево једна мала збирка речи, које су обично познате, те им је и изговор добро познат, а на њима је забе,хежена њихова акцентуација. На овим примерима може се сваки вежбати, па ће према њима умети и сам познавати па и бележити акцентуацију других речи.