Просветни гласник

КРИЛ.ОВЉЕВЕ БАСНЕ

пући, да је сам почео неке наредбе издавати и којекаке глупости трабуњати: „То не иде тако ; онај је будала који је то наредио ; то неће на добро изићи и т. д." Сваки се убезекнуо и само слуша шта џак говори; а он међу тим такве глупости брбља да човек мора уши затиснути. На жалост, људи су заражени тим пороком, да радо слушају оно што им џак с дукатима говори; и само се његово] мудрости диве. Но да ли је џак остао у том поштовању, и да ли су му дуго ласкали? Не. Кад су из њега дукати повађени, он је бачен на старо место, и тамо је о њега сваки ноге брисао ко је год хтео.

Ми не бисмо желели, да ма кога овом басном увредимо, али много пма таквих џакова међу људима, који нису имали ни пребијене паре и сматрали су за срећу, ако дукат код себе виде. Но обогативпш се (они знаду како и којим путем), постану важни, и седе — раме уз раме — с ведиким љ\дима, и дати на карте хиљаде, они ни мало не жале. Би, драги пријатељи, које је срећа послужила те сте до пара дошли, немојте се много поносити! Не дај Боже да осиромашите, исто ће тако и с вама поступљено бити као с нашим џаком, који се у овој басни спомиње. 24. Веђен>е Врло се често дешава, да кад учинимо што рђаво, ми се старамо, да кривицу бадимо на другога. Често ћемо чути: „Кад њега не би било, мени пи на ум ве би пало да то учпним." А ако не можемо на човека да свалимо кривицу, онда обично — ту је ђаво крив, ма да њега нигде није било, кад се какво зло учи нило. За то пма сијасет примера, и ја ћу вам један за доказ навести. На истоку био је некакав брамин. На речи је био врло побожан, али се није тако владао у животу (и међу браминима нађе се по који лицемер). Али све то на страну; ево у чему је ствар: Међу братством он једини беше такав, а остали живљаху по правилима ; но то му најкривље беше, што је игуман био врло строг, и типика никоме не даваше преступити. При свем том, мој брамин није клонуо духом. Наступио беше пост, и он сведнако мишљаше, како би што мрсно појео. Набави јајце, и кад је било пола ноћи, он свећу упали, и почне га на њој пећи. Полако обрће јаје на пламену, и очију с њега не скида — уображавајући, како ће га слатко појести. 0 игуману мишљаше ,не ћеш ме ухватити мој дугобради пријатељу" ! Но наједаи пут игуман рупи у ћедију брам нову, и видећи такав грех, одмах по-

тражи одговор. Забашурити се не могаше, јер је ствар била очевид 1а. Брамин поче са сузама молити старешину : „Опрости свети оче мо.ј грех, и с^мнезнам како сам пао у тако искушење. Ах, сам ме ђаво натентао!" А ђаво иза пећи брамину ће рећи: „како те није срамота, да свагда бацаш кривицу на нас ! И ја сад први цут видех, како се мгке јаје на свећи пећи." 25. Лав и миш Миш замоди лава понизно, да му допусти, да се близу њега у једној дупљи насели. Молба му беше овака: „Ма да си ти у овој шуми и свемоћан и славан, ма да по ; ачини нико није лаву раван, и кад. ти царе, само рикнеш, сву животињу понлашиш, онетко ће прорећи, шта се у будућностн може догодити, нико не зна, кака га невоља може снаћи. 11 ја, ма да се чиним са свим мали, опет ти се могу наћи у невољи." — „Зар ти!" повиче лав, „ти жалоспо и ништаво створење! За те дрске речи, тебе би требало смрћу казнити. Одмах се одавде торњај, док си жив, ил' ћу те свега у нрах смрвити." Ја;ан мишаћ стругпе колико је 1 гда могао, и једва је од страшила — лава утекао. Но и лаву ова гордост нпје на лно прошла. Једног дана он пође да потражи себи обед и ухвати се у мрежу. Јачина и снага ништа му не иомагаше ; узаман се прућао и бацакао, рикао и стењао, ипак га ловац згодом ухвати, у кавез метне, и свету га у менажерији показиваше. И мој лав, доцкан се ссти ништавног мишића, који би му могао помоћи; јер би његови ошгри зубићи умели мрежу прогристл и лава из беде спасти. Чнтаоче, кад ову басну нрочиташ, с в а г д а с е се т и > н е народнеизреке, да убунар ннкад не треба пљувати; јер м о ж е д о ћ и в р е м е, к а д с е и з т о г б у н а р а треба воде напити. 26. Кукавица и петао „Драги мој петлићу, како ти јасно и лепо певаш!" „Ах мила моја кукавице, ти још лепше и нежније извијаш!" „Ја би тебе, драги мој куме, целог века могла слушати!" „А ти лепотице, кунем ти се Богом, чим ућутиш, ја не могу чисто да дочекам кад ћеш опет да запеваш. Ја чисто не могу да се наднвим, одкуд ти такав леп, такав нежан и висок гласић ! Ви до душе нисте тако велике, рећи ће петао кукавици, али кад запевате, нек се славуј под корито сакрије!" „Хвала ти куме", рећи ће кукавица петлу; по чистој