Просветни гласник

КРИЛОВЉЕВЕ БАСНЕ

савести мојој, ја смем рећи, да ти депше певаш од рајске тице, — и држим, да ће ми сваки то беа сиора признати". Од некуд се ту деси врабац, па ће им рећи: „Макар ви иремукли - хвадећи једно друго, - опет је ваша песма рђава"—

Боже мој, за што л и је кукавица хвалила иетла? Ствар проста ијасна: за то, што је и петао хвадио кукавицу. 27. Бомарац и чобанин Под дебелим хдадом, чобанин сдатки санак борављаше, а за своју сигурност, у своје се верпе нсе уздаше. Видећи то зми а, подагано испод једног џбуна, иочне се привдачити чобанииу. Ту бп он гдавом пдатио, да се на њега није комарац сажалио. Кодико је игда могао, он је чобанина својо .1 жаоком нецнуо. Чобанпн се пробуди и змију убије; но — онако бунован, он комарца тако .макне, да од њега — кукавца — не оста ни стрва ни јава.

Таких примераима многонасвету. Ако сдабији сиднијем, покренут добротом, дрзне иотвориму очидавиди праву истину, т о с е м о ж е надати, д а ћ е се и с њиме што и с комарцем десити. 28. Орао н кртица Однекуд с дадеке стране долети орао у једну велику шуму. Са скојом орлицом он намисли да ту век векуЈе. Избере гранати дисиати и висок грм, и на врх њега почне гнездо да вије, у намерп, да ту и своЈе орлиће изведе. Чује за то кртица, н са страхом почне орлу говоритп, да. је тај грм врдо слаб, јер су му жиде све иструлиле, па може скоро пасти. II за то, не би добро било да на том грму орао гнездо гради. Но зар орао да послуша савет из рунице — и то од кога ? од кртице. А куда су оне хвале, да орао има најбистрији погдед? И какав је то безобразлук, да се ништавна кртица меша у посао цара тица ? Црезревши савет кртичин. орао сагради гнездо ; по времену издегу се и орлићи; орао и орлица б< ху пуни задовољства. Но једног дана, тек што беше зора зарудцда, с небесних нисина летијаше орао својој породици, носећи масан доручак. Али на једанпут има шта и видетп, његов грм пао, па и орлицу и ордиће ногњавио. У ведикој тузи и жалости рећи ће орао: „За моју гордост мене је нровиђење казнило; јер ја не хтех посдушати паметан савет. Но зар сам Јиогао очекцвати, да ништавна кртица може добар

савет дати" ? На то ће му кртица из рупице рећи : „Кад ти не би мене презрео, то би се доиста сетио, да ја рупе испод земље ријем, и налазећи се близу жила боље могу знати, дал' су оне здраве иди труде."

Ничији савет не треба презирати, по најнредобро треба испитати, дали он неће бити од користи. 29. Псето, човек, мачка и соко Псето, човек, мачка и соко закуну се искрено једно другом, да у вечном пријатељству и дружби живе. Они имадијаху општи дом, па чинимисе и оншти сто! Клели су се, да подједнако деде и радост и бригу, да друг другу у нужди помаже, да друг друга ода зла брани, — па ако до нужде дође и живот за друга не ложалити. Једног дана крену се сви заједно у лов, и јурећи по шуми, они се прилично уморе, па код једног поточића легну да се одморе ко лежећи, ко седећи. На једанпут Јурне на њих медвед из шуме - разјапивши своје чељусти. Видећи овакву несрећу, соко прне у ваздух, мачка стругне уз дрво, а човек би главом платио, да га верни пас није спасао. С опасним звером пас се у коштац ухвати, и ма како да је медвед пса ломио, ипак се с њиме верни пас борио, док најпосле није изнемогао и жртва медведу ностао. А шта је човек радио ? (На срамоту — мало се ко може од нас уиоредити у верности псету !). Док се пас борио с медведом, он се дохвати своје пушке и стругне кући без душе. Нашасу уста нуна и ласкања и услуге; али прави пријатељи познају се у невољи. Номало је таких друговаи пријатеља! Јерсечесто дешава, да баш онај, кога је друг избавио из неприл и к е и н е в о љ е т о г истог пријатељау невољи оставља, — па то му је мадо, већ га на сваком месту грди и оговара. 30. Штука У једном језеру, штука је таке покоре и штете остадим рибама чинила, да је свима додијала. За њена злочинсгва беше и одвише доказа. Оптуже је рибе суду, и штуку донесу пред суд у једно.ч шавољу пуном воде. Суднје не беху далеко; - ту близу око језера пасијаху на ливади. Те судије беху : два магарца, два мршава коња, и два ил' три јарца. Да би суђење правидније ишло, лисицу им даду за секретара. Међу тим, зуцкало се по народу, да је штука 5*