Просветни гласник

36 КРИЛОВЉЕ

снабдевала лисицу рибом. При свем том судије беху неподмитљиве, па и никако није могуће било прикрити алочинство штучино, јер их беше много. Суд изрече пресуду: Да се штука — за углед другим здочинствима — казни строго, и да се о како дрво обеси. „Многопоштоване судије!" рећи ће лија, „то је мала казна коју ви штуки изрекосте: опа је заслужила далеко већу; за н.у треба измислити такву казну, која би за остале лопове и зликовде била и страшна и опасна. Ја, предлажем, да се штука у воду удави." „Врло добро !" судије повикаше, па тако једногласно рекоше, п штуку у воду бацише. 31. Курјак и мачак У некој шуми појуре ловци курјака. Испред хајке он иобегне у село, и гледаше у која ће врата да шмигне и кожу спасе. На његову беду, сва врата беху позатварана. У тој муци он угледи мачка на плоту, и почне га овако молити: „Драги мој пријатељу ! кажи ми брже, који је најбољи сељак у овом селу, да се код њега сакријем и спасем од мојих непријатеља ? Јер ти чујеш страшнн лавеж паса и зујање ловачких рогова, — то мене гоне." „Брже замоли Степана", рече мачак, „он је врло добар сељак". „Да, али сам ја њему удавио овна". „А ти пробај код Дамњана". Бојим се и он је наме љут, јер сам и њему удавио јаре". „Иди код ТриФуна", „Боже сачувај ! Бојим се и да се сретнем с њиме, јер сам и њему макао јагње". — „Богме пријатељу зло ! рече мачак курјаку па га упути Марку. „Ах, драги пријатељу,и њему сам заклао јунца." „Како ја видим куме, ти си свима у овом селу насолио", рече мачак курјаку. „И чудпм се, какву заштиту ти овде можеш тражити. Наши сељаци нису тако луди, да твој живот снасу, а себи штету нанесу. А имају и право, — ти сам себе криви, н што си посејао то и жањп". 32. Радознали Пријатељ пријатеља сретне, па га упита: „Гдеси пријанс био, и од куда идеш ?" Он му одговори: „Био сам у зверињаку (менажерији), и тамо сам три часа провео и сваки се чудеса нагледао, — ако ми верујеш, иамет ми стаје, и не умем ти све испрнчати. Каквих ти тамо зверова и тица нема ! Ту ти има лептирића, разних црвића, стрижи—баба, буба—шваба, ц мајушних буба—мара; једне се сјаје као изумруд, а друге као корал — и ти ми не би повзровао, да су неве мале као махово зрно!" „А виде ли пријатељу слона, какав он изгледа! Ја држим да си тн читаву планипу пред собом видео?" „А зар тамо има слон? Извини. пријатељу, ја њега нисам приметио."

В Е Б А С Н Е

Боже м ој! колико таких пр имера н а с в е т у и м а. Љ у д и ч е с т о в и д е н а ј с и ћ у шније ствари, азавеликеи важне ретко ко мари. 33. Курјак и лисица Из нечијег кокошара беше лија ћапила две три кокошке; дође у један котар иун сена ; ту се добро лочасти, но све кокошке-не може нојести, приличну порцију остави за вечеру, и легне да се мало одмори. Кад однекуд ето ти гладна курјака лији у гости. „Зло и наопако, кумо!" говораше курјак лисици: „нигде ни једне кошчице нисам могао добити; хоћу просто од глади да малакшем; несретни пси зли, а чобани не спавају, — ништа ми друго не остаје, већ да се обесим!" „Таза бога куме, је л' то истина ?" „Јес кумо, мога ми поштења!" „Јадпд мој куме ! А не желиш ли малко сенца? Ено читав пласт, ја сам готова да мога кума почастим." Но курја не бп хтео сена, већ меса; а лукава лија ћути, и о остављеном месу за вечеру пи речи пе збори. И паш сигави витез од кума лије тако ласкаво дочекан, без вечере кући отиде.

Ми честодругога пудимо оним, шта намане треба сампм. Ко је с пажњом прочитаоову басну, у њој је видео и стину јасну. 34. Курјаци и овце Јадње овце подношаху жестоке патње од курјака ; ни један дан не прође, а да се но која у курјачким зубима у шуму не однесе. Влада зверова сажали се на овце, и памисли, да предузме благе мере и овцама патње олакша Састави се саве г, у коме највише беше курјака. Но и сви курјаци нису баштако зли. Причасе, да их има и таких, који су често поред стада мирно пролазили, и ни једну овцу нису дирнули, но тадасу — до душе били сити. Према тиме, за што н курјаци да не могу бити саветници ? Ма да овце треба заштитити но и курјаке не треба увредити. У мрачној шуми седницу отворише; размишљаше. судише, и најзад овакав злкоп донесоше: Ако ма који курјак у стаду почне неред правити и овце вређати, свака овца има ираво ухватити курјака за ,јаку и право у суд повући, ц овај се закон не смемењати. До душе закон је правичан и строг ; нојаднеовце, пабилеоне тузкноци шш оптужене — некако често у зубима курјачким у шуму замичу.

А м и биоиојбаснидодалионународпу изреку:„ ко те бије, онај ти исудп."