Просветни гласник

38

БЕхЛЕШЈ^Е О ПРОС ♦ I Влада Његовог Велшднства поднела је Народној Скунштини овај предлог за измене и допуне у закоНу о уређе њу гимназија и реалке • „За држаае реда у школи прописују се нравила за ученике у којима се њгХове дуагности излажу н казне прописују за случајеве кал бн опи оие ду ишости прекорачили. ГЈромепљива при| ода и особити карактер овога НО( ла изискује да, прописивапе и касније д тер вапе и м њан етих иравила буде у рукама админист ративне вла -ти. Школски \ ченпчки сиет нешто је са сним засе но; за п. потребује и засебио законодавстно , \ Које ће из ненрекидие друл;бе с његови.ч добрич и слабим странама тра.китн нај \десније начине којима ће НеСтаганост, Непажњу, немарљивост, нетачносТ и ш необуздаш ћуд у деце сав тђнвати, на биље навика ати и у реду држаги. До ;ољно је да закон школски нчброји казНе које се у јпколи смеју пј»имењивати, а дапримену ка ;ни и распоред гласти кажњења међу иаставпицима, старешином и збором п сгавпичким у школама остави адмипистратнвној властп која ће их но нотреби пронисиват . Међу тим садашњп закони шко скт иеједиако улазе у ову ствар, те и дисцинлина школска има различите оспове у школама пашим. Новији школски закони: Закон о вишој женској школи од 19 Јануара 1879; Закон о учитељској школи од 5 Октобра 1870 остављају ту ствар потпуно власти админгстратигној, то јест министарству про- ветс. Тако закои о учитељској школи од 5 Октобр I 1870 наређује да министар нросв те изда „даља упутства у смотрењу унутрашње управе, распореда, начина предавања, поретка и владмња у заводу као и зак н школски." Закон о вишој женској школи од 19 Јануара 1879 године оставио је само највише казпи збору класнпх учитељака, а права управитељке н класних учитељака у школама са свим је изједначио. Богословијски закон од 27 Септембра 1863 такође оставља министру право да но саслушању ар.хијерејског саборапропису.је закоие за ученике богословиј •. Од овога правца различит је зак<и: за средње школе, I и .мназије и реалке. § 10 закона гимназијског и 11 закона о | еалци с; више ограничава ирОФесорову власт кажњења, тако да проФесори тчшко могу ред Д| жати. 11о прописима тич закона проФссори могу \ ченике казнити само укор у, стајањсм ван клупе и клечањем, за све остало они морају ученика у- I прзвотужити директору. Тим се дисцинлина јако слаби; !

}ЕТИ И Ш^ОЛАМА проФеСор и директор ма да имају једнак посао према ученицима, имају са свим неједнаку власт, и савет школски засипље се пословима који би се на већу корист дисциплине могли одмах на месту у школи свршити; овако се пак потежу, савету потребно време одузимљу и потезањем дисциплину слабе. Недостатак овај \ скученој дисциплинској власти проФесоровој на спрам ученика гимназија и реалака још се јасније види од кад су прописана по ред у школама тако корисна правила о разредним старешипама. Та правила не могу да добију своје право извршење и своју стварну вредност ,;окле год проФесори не добнју већу власт над ђацима којим ће средсгвом и њихов ауторитет међу ђацима скочитг, а школе ће од тога несумњиву корист имати. Тога радг. ее предлажу ниже наведеиа узакоњења којима се нде да минист |рств<) оном влашћу коју има у богословији, учнтељској и вишој женској школи, може располагати и у остал>м СЈ^едњим школама. Осим тога потребно је на спрам прОФесора да директор има власг коју у свима другим дрзиавним заводима старешнна, ан у учитељској школи директор, има, какоГи се тимг њиховој одговорности за добар ред у школама потребна средства дала и како се не би с најситниЈИм упутрашњим распрама одмах министру досађив ло. На послетку давнашњаје иотреба да се н иоложај учитеља венпина ио сре,;њим школама уреди снрам положаја ослалнх радника просветпе струке. Неуре- . ђен и без икаквог напре.швања врло низак ноложај који сад та лица им ду, чини те се ретко ко спрема за та места, и ретко ко тога носла прима. Зла је носледица, што су сад та места по свима скоро средњим школама неионуњепа, или врло слабим снагама нопуњена. Што се предлаже за уј еђење тога стања, да би и оно могло имати напредовања, то је спрам посла и спреме њихове н спрам положаја њихова у реду других наставника учињено, и Народна ће Скупштина учинити само дело правде, ако предлог овај усвоји. Овога свега ради нотребне измене и донупе у овоме су: I Друга алинеја § 4. закон I о гимназнји и закона о реалци да гласи овако: Стални учитељи вештина (или језика, ако се то нотребно нока-же) имаће ирава и ноложај учитеља основних школа. Кад у службу ступе, бпће .лужни пола;ати испит из своје струке, ако Главни Нросвет-