Просветни гласник

100

пене по Целзију. Треба их с тога и овде и свуда преобратити. На истој страни при дну, говорећи о прању ногу вели се: „а то семоже чинвти у свако доба". Додати ваља уз то : у пашега народа на селу обичај је да свакад пријатељу или путнику, који је устављен на преноћиште млађи укућани оперу ноге хладном или млаком водом. — Треба дакле овај леп обичај срп. народа и у школи на свом месту поменути. Стр. 21. — ту се говори о нези косе. На сходном месту треба још додати, да не ваља допуштати да се деци дуге косе нш чело спуштају и очи собом заклањају, јер то очима смеће и ккари их. Косу треба увек натраг чешљати и останљати чело 1 азда чисто и отворено. На стр. 22. с почетка вели : како не треба чешати ноктима бубуљице и т. д. Треба додати поред буОуљица још и „красте и ране", јер тога има код наше школске деце много. На стр. 22. при дну, говорећи о добром оделу завршује: „Даљеодело мора бити мекано, увек чисто. суво и без икаква задаха". Но треба још додати : С тога се ваља клонити старог одела, које се по телалницама продаје, а пре су га носили људи, који су можда разне болести имали и од тога помрли. Такво одело могу но нужди, старији, и одраслији људи и носити, али деци га не треба давати. На стр. 23. где се говори о сваковрсним капама ваља још изреком додати, да је за децу најбоља капа шајкача; лети лакша, зими постављена. На истој страни говорећи о постељи вели да се чеето пресвлачн. Мени се чини место речи „нресвлачи", више је српска реч : да се чистим рубљем застире. На стр 24. ваља да се кардија зове српски „срце*. На стр. 27. где се говори о бубрезима вели се : „а свака чашица слива се у бубрежни левак, који вели—даље -излива своју садржину у широку мокрогодну цев." Израз „излива сгоју садржину "треба да се замени са изразом : одлива одлучену мокраћу. На крају истог правилца — три реда ниже — ваљало би додати, после израза :, мокраћна цев износи мокраћу на поље, још и одлучену мокраћу не треба дуго задржавати насилно. На истој стр. вели се : „из ње (хране) да се накнади свештоје животом истрошено" -- додати: животом и радом истрошено. На стр. -8, на крају одсека „како бива варење" треба—додати, после речи : „и он излива целу своју садржину улеву подкључну вену" још и: ту се млечни сок помеша са. венском крвљу и долази по том У срце.

На стр. 29. после речи — при врху — и како да се хранимо, треба додати : јер јести лошу и несварљиву храну није пиод какве користн. На стр, 31. при в [)ху о , бољој храна" вели се : „сва варива у опште добро хране, она дају готово половину крви колико месо" — ваља казати : „ гголовину хранећи честица колико месо". На истој стр. реч „гњецав," (хлеб) заменити са „гњетав а реч „пшеничког" треба заменити са речју „пшеничног." На истој стр. при дну у загради за шећерну трску вели : „она расте у Америци" — тачније је да каже да јој је постојбина источна Индија, а одатлејерасплођена по свима топлим пределима,па и у Америци. На стр. 34. где се — при завршетку — говори о вину како оно „затупљује осећање гладп и слаби желудац" — треба додати још и ово : У прекомерној употреби и вина и осталих лића, која ћемо сада напоменути, појављује се један велики порок, који се пијанство зове, и у коме човек изгуби своје лепо нонашање и достојанство и чнни што не ваља На стр 35 после истог реда озго ваља додати после речи : „слабу јачамо" још и зачинима је према укусу удешавамо. На стр. 38 стоји : „Ове цеви обложене су изнутра слузокожом кајаје наставак оне (?) у усној дупљи." Нешто налик на германизам. На истој стр. о дисању вели се : „онопочиње одмах рођењем," — а треба: оно почиње одмах у оном тренутку чим се дете роди и траје и т. д. Одмах за тим вели : „Дисањем уноси се атмосФер. ваздух." Ово „уноси се" могло би се заменити са „увлачи се." На стр. 39. где се говори о телесној топлоти у нас, ваља топлоту и у целзијевим степенима означити. А упоређења ради ваља номенути и топлоту осталих животињ. класа кичмењака ; а казати како се степен топлоте мења код здрава и болесна човека. На истој стр. говори се и о ваздуху, а нема одређен тачно сасгав ваздуха н означење колико кога дела (0 и К) нма у ваздуху. На стр. 40. вели се о говору : „из гласа постаје говор, при чему дејствује нос и сви делови уста"додати : а нарочито језик. На страни 41. говори се како је здраво кад се чита, пева, свира и т д. но треба изреком додати али таква занимања не смеју бити у ваздуху који је пун прашине или другог каквог непријатног задаха. На стр. 42, говори се какав треба ваздух да удишемо на се вели : „јер и биље дише." А ваља додати: и испушта за нас нездраву угљену киселину, I а то је један невидљив отрован гас.