Просветни гласник

99

На истој страни вели : „Доња страиа шаке зове се длан а гориа грана", Не бнх рекао да сс горн.а страна зове и грана. Пре ће бити на;|(д)даница. На стр. 8. „Свака кост обдожена је с иоља марашидом, и ова се зове нокосннцом". Биће бол.е да се зове „покостица". Стр. 8. где говори о костима главе вели између њих углављене су 2 темењаче "Где?С тога додати још и оно. Стр. 9. Где се говори о зубима треба да вма и . 5. 1. 4. 1. 5. п тако звана зубна Формуда: _ ^ ^ т Поред нотребе по себи, иознавање зубне Формуле има значај и за учен е зоологије, које следује. На истој страни, где говори о ницању зуба вели : /ете добија. .. нрво доње секутиће . . . "јест Но треба тачније казати : прво доња 2 секутића па после горња два, за тим друга доња два и т. д. На том месту вели даље: пошто се сви измењају, почну расти крајњи кутњаци и у 20 - 25 год, израсте и последњи кутњак.« Добро би било да им се каже и њихово име ; а они се зову „умњаци." На стр. 9. при дну, где говори о трупу вели: „Труп чопечији састоји се из кичме и ребара". Потнуније и тачније било би : „Кости у трупу човечијем јесу: кпчма, ребра грудна кост." Стр 10. при дну: „Онда се то зове грудна дупља у којој су смештенн срце и плућа". Ваља још додати : и која је ветрилима одељена од трбушне дупље. Стр. 12. Говори се о броју прстију и о броју кошчица, колико их у ком прсту има. Треба — о палцу додати још ово : Палац је значајан с тога, што се ноже да постави спрам сваког другог прста и олакшава хватање руком. Стр. 12. о ногама говорећи вели : „На крацима разликујемо ова три дела :" и т. д. није за овај случај подесан израз,на крацима". Боље је да се каже „Нога се састоји из ова три главна дела:". Стр. 18. с почетка. Говори се о прстима : „Прсти (треба још : на ногама !) имају онај исти број и сасгав костију као и на рупи." Треба додати: Само су млого краћи и мање покретљиви, но на руци. Иста страна (13) на дну, где се говори о грчењу мишића вели се : „Код мишића што се крећу без наше воље, то грчење бива пранилно с времена на време". овај последњи израз није удесан. Пре он значн, да се ти мишићи неко време крећу на и с времена на иреме' стоје и т. д. Треба рећи : правилно и равномерно у свако време ; јер не бива по нашој вољи, М бн их могли убрзати или успорити. Стр. 14. На свршетку говора о мишићима могао г,ц додати : Велнчина мишнћа у главном стоји у пранидном односу с ведичином и обликом костију, Где

су пљоште кости — пљошти су и мишићи ; кратке ко> ти — кратки мишићи; дуге кости - имају око себе и дугачке иишиће. Нема, осем тога нигде да помене изреком „суве жиле", т. ј крајеве којима се мишићи спајају с костима. Он истина напред (стр. 1б) вели : „а реп је (мишића) онај жидави крај, којим се прихвата за кост до које се мишић протеже" .. Требату додати: Ти жидави крајеви зову се другојачије и суве жиле. Стр. 15. говорећи о чистом ваздуху прпмећује, како је позната четврт сахата деци на одмор да су и по чистом и свежем ваздуху, а она им је за то веди — ц одређена." Ништа не би реметидо ствар кад би се овде додало : за то време ваља редар да отвори све прозоре на учионици да се нокварен ваздух чистим замени. А пред повратак ученика опет да их затвори. — 0 а наномена има ирактпчке вредности и свуда је остварљива. На истој страни где говори о пливању, почиње : „Пливање треба сваки да научи . . . и т. д." Ту би требало да — осем здравствених разлога — дода још и ово : А има прилика у животу, да онај који зна да плива може себн или другом у нуждн живот да спаге. Стр 15. Горење са сабљом у згради називље и „Фехтовање". Јест ; и тако се зове ади — немачки ! Дакле то избрисати. Стр. Г 1 . говори се о телесном вежбању и тамо стојн : за тедесно вежбање најудесније је време пре доручка и ире ручка". И то јесте за оне, којима то време није заузето шкодским иди канцеларијским радом. А манути два-трн пута окодо себе рукама што се тада може у номенуто преме, то није „телесно вежбање" С тога ваља горњем правилу додати : „Ндинарочито пред ноћ, нре ве^ере, после свршеиог дневног посла". На стр. 1 . где је изнешено о ноктима и стојн : и који чувају живце што су у врховима тих прстију — додати : осетљнви део ноката и збву обично,,живац". На истој страни вели се како слузокожа облаже све дупље у чов. теду, па при дну се додаје да су ти делови„увек клиски". И зраз „клиски" некако је неподесап. Ст^арннје је кад се каже : увек љигави. Стр. 10. у средини, где се говори о неговању коже стоји : „отуда морају да угнну они, којима нропадне велики део коже ватром". Овај последњи део реченице није тачно српски. Боље је : којима је велнки део коже ватром или вредом неком течношћу (водом, и мдеком и т. д) онрљен. Стр. 20. Ту има стенена по Реомиру. Ову Физичку наказу као што је Геомнрова подела, и Фаренхајтова, ваља свуда искорењавати, па по општем рачунском принципу, уводити стотиничну систему: дакде и сте13 '