Просветни гласник

98

љавик прстима наше школске дечиде, која имају и нан школе да датеод своједечије обести (код богатијих !) или да злонате под притиском ]1еотклонимога „нослуживан а" — а у оба та случаја, и немара и певоље, бива жртвован иредмет а са пре/шетом и наставников труд. Тако је са „Познавањем човека", тако је с „ч>изиком",тако је са „Хемијом". Школе су постале нисарпице - и ако стручњаци не нритеку школи у помоћ са ]>учнпм књигама, које ће се ноду, арати са нонрављеним програмом, — онда ће велики и наставнички и дечији трудови донети врло мало користи, а често биће узадудна мука. Ја сам ову околност нарочито навео на првом месту, да би се увиделе тешкоће с којима се деца и наставници боре нреко целе године. Ми немамо школске литературе. Њу наља створити за све шкоЛе, за све разреде и за све иредмете. Уређење нових наставних програла. јесте темељ за то. Разуме се да је онда добро дошао сваки нрилог, који ће приномоћи да се овој литерарној оскудици помогне. Посдати ми рукопис „Познавање и нега чокечцјег тела, за I разред средњих шкода у Краљег.ини Србији са Зо слика у тексту" — како гаје израдио г Љубомир Миљковић, удесан је да може послужити као згодна и довољно потпуна ручна књига. Ја сам пажљиво читао све што је н како је тамо изложено. Има, по мом схватању, лаких ногрешака или недотурених ствари, што се све даје лако поправити или донунити. Добивени рукопис, види се но примедбама, имао је други извдстилац, који је у једно и доктор медецине и мимо све његове примедбе ја ћу ироћи, а номенућу оно што сам сам спазио. Једна околност има, коју ваља као главну напоменути, а та је: Да је нисац удесио нредмет тако, да пошто се о појединим органима и њиховим Функцијама говори, одмах долази н унут како се тај орган и чуна и негује — док но ирограму нрво је само анатомија и Физиологија целокупног организма, паносле сдедује за себе, као (тачно неограничен !) други део: неговање човечијег тела. Но ова околност не би требала да се узмз и буквално тумаче редопи нрограма, ношто је писац нотпуно и но свомраснореду исцрпео нрограм ; а даље овај се програм не може сматрати као свршен. Мислим да ће други дефинитивни бити и нрегледнији и детаљнији. За сад је довољно да дело обухватасве захтеве програма и није ништа пропуштено што би требало казати. Моје су примедбе следеће : На стр 1,где је говор о подели тела на лртва и жива, вели се за мртва тела : не расту изнутра него с поља. Боље би било постају већа нагомилавањем

својих делића с ноља: јер растење претноставља живот, — што код мртвих тела нема. На стр., 2, где се говори о веку човечијеи почшве : „човек сазрева" и т. д. Бољеје: „Човек је одрастао и пунолетан и за озбиљне радове способан." Стр. 3. где се говори о узроцима преране смрти вели се :„ чему су више или мање сами крнви" А зашто, како ? С тога би ваљало још додати : јер се таки људи не чувају и неуредно жнве. На истој страни вели да „они много што трпе у свему велике оскудице а уз то раде тешке послове најраније умиру."Требало би додати још и то да слична судба сустиже и оне, који у изобиљу живе а живот свој у безпосдичењу и нераду нроводе." Стр. 4. „Мушки су јачп у месу, а женскиње у масти" — није за децу оно „јачи" разумљиво. Даље додаје: „пд с тога су и облије"(т. ј. женскиње) Мени се чинн да облина женског тела не мора бити предмет расматрања у I. р. гимназија: јер и ако тај део „познавања човека" има неког интереса за сликане, скудпторе иди неке естетичаре, биће да нема за дечнцу нрвог разреда гимназије и реалке. Да се дакле изостави. Стр. 5. „језик (орган укуса)." Треба додати да служи и за говор. На истој страни : „Најдоњи завршкасти део лица зове се брада и она је у одраслих људи обрасла длаком." Додати : „она, као и горња усна обрасла длаком" На истој страни ночиње : „У глави и то у лобањи смештен је мозак, на дну лобање а иза дица је ждредо и т. д." Мени се чини да овај скок с мозга на ждрело није удесан. Обоје је за себе. 0 ждрелу и т. д. ваља говорити у свези с устима, једњаком и органима за варење у онште ; а о мозгу за себе. На истој страни доњи део трупа назива „ крстине" „Крстине" јесте множина речи „крстина", а то је садевено снопље (по 13. снопова у једној). То што он мисли зове се „крета." Стр. б. први ред гласи : „једну шупљину, грудну дупљу, у којој се налазе : двоја плућа — десно и лево кридо." — Израз „двоја пдућа" није тачан : ми имамо једна пдућа са два крила. На истој страни писац и други известидац не могу — и то бива на више места, — да се сагласе око речи „ирегача" (по нисцу) и „пречага" (но известиоцу) т. ј. (Иарћгадта. Мене се чини да су оба израза неудесна. Биће најбоље да се зове „нетрила", како је писац на једном месту и назвао. На истој страни стоји: „Горњеудове састављају руке а доње ноге." И руке и ноге нису ништа више но само руке иноге. Оне не „састављај у" ништа више. Ми их заједничким именом само зовемо горњи и доњи „удови." па тако и да се ноправи.