Просветни гласник

97

живце оео тешкор рада. То знају из искуства и прости људи. IV* После дисања треба да дође животињска топлота ; како се она рађа и на што служи. Један део служи, да се тело одржи у потребној топлоти, један веома мален део претвара се у механичко кретање, а остали део истура се на поље од чести с ваздухом издисаним, који се загрева у илућима а од чести кроз кожу. После да се каже кака је разлика у топлоти код деце и остарелих људи. V Код крвотока требало би изоставити назив дамари, јер тп је т\ рска реч. као и венс не треба називати жилама, јер жиле означавају са свим нешто друго, то су тетиве, које мишнћи имају на својим крајевима,, помоћу којих припијају се за кости. V крви нису оно лоатиие , него зрнца или куглице, а најбоље могли би се назвати крвнс Ислице. На крају овога одељка а на страни 50-ој требало би све оно изоставити, што је оловком обележено, јер о томе је већ говорено код варења. VI Кад се код мозга већ спомиње мождани сра, онда би требало казати да има један велики мождани сри, који улази међ нолусвере великог мозга и један мали мождани сри, који улази међ нолусвере малога мозга. Један нервани канаа не састоји се из снонића, јер он већ кад је кднап, он је сам но себи снопић, који се састоји из танких кончића, од којих сваки за се је живац и сваки за се спроводи утиске и то изолисано ма да је у друштву са другима. Даље се казује како из мозга полазе 12-иари нерава и излазе кроз нарочите рупе на темену (?) ваљда се хтело рећи на дну лобање, јер на темену нема никаких нарочитих руда за тај посао. УПТ -ми одељак „о људским расама" требало би са свим изоставити, јер о томе се учи у свима геограФијама, па није нужно морити дечију памет са њима и у Антронологији. Најзад слике нозајмљене из зоологије Томеове добре су. Изузевши све напред побројане погрешке, дело је доста добро и марљиво израђено, па нрема томе мишљења сам, да се прими да се штампа о државном трошку и писац за његов труд награди, али пошто се писцу најпре дело врати, да га према наведеним примедбама поправи н све оно уради што се још има урадити. Колика ће му се награда одредити, казаћу онда кад писац поднесе дело сасвим понрављено, ако се и то буде од мене тражило. 14. Децембра 1882. год. у Београду. ДР Л. рТЕВАНОВИЋ."

После тога је Борислав ТодоровиЛ прочитао овај реферат Живана ЖивановиКа о истом делу : »Иросветном Савету Просветни Савет изволео ме је на свом 139 састанку одредити за известиоца о нанисатом делу. г. Љубомира Миљковића под насловом„Познавање човека" које је нисац, наменио да буде ручна књига при предавању тог нредмета у I разреду гимназије и реалке. Одлуку просветног Савета од 23 Децембра СВр 127. и рукопис добио сам 29 Декембра 1882 г. У саопштеном ми акту постављена су ми три нитања: Је ли дело удешено за школску потребу ; може ли се печатати о државном трошку и колика награда да се одреди писцу. Ја сам рукопис прегледао и часг ми је иоднети, о томе ово своје извешће. Прошле године при уређењу наставног нлана за гимназије и реалке — уведен је као нов нредмет„Познавање и нега човечијег тела" и наређено да се учи у I р. Новом наставном илану следовао је и наставни нрограм за овај предмет. Програм је доста обилат, деца су првином дошла у гимназију из основне школе и не мала брига запредавање природних наука јесте овај нови предмег. Брига та не произлази ни због наставника, ни због предмета, него због ученика. — Предмет је овај но себи пов, програм његов има свој уредан и одређен обим који се с једне стране не нодудара са извесним књижицама о„ иознавању човека" које су до сад издате или су опет саме те књижице писате или „за учитељске и више девојачке школе" (Мита Петровић) или су „за учи 1 теље, васпитаче и ученике осн. нар. школа (Миша Т. Фрачковић) или „за предавања у основној школи" (Јосиф Пецић). По томе дакле за овај предмет, за прописни програм и за I разред наших гимназија до сад није било одговарајуће ручне књиге за децу о познавању човека. Тај недостатак ручне књиге нринуђавао је све наставнике овог предмета — па и потписатог, који такође овај предмет поред осталих предаје — даприбегну највећем сувременом школском иучилишту : диктирању предмета реч по реч. Деца нова, тек дошла из основне школе, махом невична слободном, правилном, и брзом писању и диктирању. То произ! >ди многе тешкоће. Наставник мора много што шта на уштрб садржине да не диктира, јер се много времена губи и оно што се с муком какотако напише пије довољна гарантија да је то све и нравилно, потпуно и чисто. После кад наставник затражи да прегледа те вајне рукописе, мора често да сажаљева изгубљено време, па и саму науку која мора да пати под бр13