Просветни гласник

96

залисник гдавнот игосветног саввта

(панкреас), а бубрезн деже с обе стране кичме где су сдабине. Део руке од дакатног згдоба до шаке не зове се лактача, као што га писац назива, него лакат (у народу тодико даката пдатна сукна и т. д.) кој И се састоји из две кости лактаче и жбице. Еод доњих удова гњат и цеваница, није једно исто, цеваница Је један део гњата, а гњат је онај део, који се пружа од кодена до стопада -■ дакде гњат не може бити „иди цеваница," као што не може бити ни да је задња страна годенице обрасда у месо, које се зове листови. У месо је обрасда она друга мања кост која се зове лисњача и која једино на то сдужи, да се за њу лрипијају мишићи, који састављају дисгове, за то се тим именом и зове. Говорећи о лишићима наводи писац како се крвни судови и живци гранају у самим мишиЛима , што није истина, јер је доказано да се они гранају у оним кожицама (Фасцијама) што обмотавају мишиће. — Све одатде до посебног дела требадо би са свим изоставити ; јерне само да му није ту место, него је и пдеоназам, ношто се о томе на другом месту говори — код крвотока н нерване системе. Толпко о општем делу, сада да нређемо на носебни део. Посебни део нодељен је на ове одсеке: I Органи за кретање, II кожа, III органи за варење, IV органп за дисање, V органи за крвоток, VI мозак и живци, VII чула и најзад VIII додатак о л>удскнм расама. Да разгдедамо сваки одељак на по се. I Костур је израђен добро, само не треба казати да су и тртичне коштице обртњи, јер оие немају оне атрибуте, што их имају кичмени обртњи. Сви обртњи својим наслагаљем не праве олук, к^о што овде налазимо, него канал тако звани кичмени канал, у коме се налази кичмена мождина, јер под одуком разуме се жлеб, који је отворен, а кичмени канадје од свуда затворен. МишиКну кост боље би бидо назвати рамсњачом, као што је и Панчић зове. Неправилно је казано, да на кардици раздикујемо три деда: иреаоњачу, бедрењачу и седњачу. Ове дедове раздику.јемо шсвакој кардичној кости, којих има две и оне обе >:астављају кардицу. Сва та три деда, који састављају сваку кардичну кост (а пе кардицу) у мдађе доба спојепа су хрскавицом, која се у старије доба претвори у кост. 0 радњи мишића погрешно је казато, да се они мишићи зову прегибачи, који аримичу, а онружачи који одмичу. Примицање (А<МисНо) и одмицање (А1)с1ис!Го) означавају са свпм други појам. Прегибачн добијају своје име од арегибања (ПехЈо), а опружачи од оаружања (ех1епз1о).

У кретање додази још глас и говор, где пм је одиста место, а не посде дисања, као што је у овоме деду, ма да стоје у свези са дисањем. Само би ваљадо обоје мадо пространије израдити, ако се хоће да деца разумеју где и како се производи гдас п говор. II Што се тиче другог одељка има се приметити да кожа не сачињава за себе одељак, као што је писац урадио. Њезино је место код чуда за такнуће, тамо треба описати цео њезип састав и њезино неговање- III Говорећи о прегради између устне дупље н ждреда није нпшта казано о меканом нсацу и неичапим велу, који у среди обухвата ресицу, а с обе стране дежс нри дну крајници. Танко црево не завршује се таштим, нити је дебело црево наставак таштег црева, као нп о писац казује. Између таштег и дебедог црева имајошједан део, који се зове криво иди гужвасто црево, и оно прелази у тако звано заднпвено црево, где има једна ветреница. Истина је да су сви дедови трбушни обмотани једном марамицом ади она се не зове оаорњак, као што је писац назива него трбушна марамица (ГегПопеит) а оаорњак (Ме8еп1епиш — Сгекгбзе) је један набор те марамице, који је пун ждезда. У ждезде које луче пљувачку не снадпју и крајницц, њих ваља споменути онде, где је мало нре речено. Опи вдасасти судови који се надазе на сдузокожи танких црева и усишу млечни сок (хидус) не зову се лимфни него хилусни судови н нису отворенн као што писац наводи н као што су многн пре њега мисдиди, него су на против затворенн п кроз дуварове усишу хилус, као што је то про®. Брике најбоље доказао. Ови хилуспи судови одводе сок у опорњак а одатде га примају лимфни судови и односе у млечни канад. Неће бити да свињско месо даје више хране, но мего од домаћих животиња, као ни то да кукурузно брашно има више хране у себп но ма које друго сем пшеничног. Више хране од кукурузног брашна даје раж, јечам, овас, елда, па тек иза свију ових жнта долази кукуруз — сва, напред поменута жита имају много више лепка (беданчевине), а кукуруз више скроба, те с тога и не може бити тако лако сварљиво, као што се у овој књизи тврди. Еад се каже да биљна храна тражи у опите више соли но животињска, онда треба казати и за што. Не мнслим, да они, који раде тешке послове, ие нију ракнју, као што нам се у овој књизи саветује, јер не знам за што би се баш њима забрањивадо, кад Молешот и други физиолози нреноручују ракнју радницима знајући њезино дејство на малаксале