Просветни гласник

8АПИСНИК ГДАВНОГ 1ХГОСВЕТНОГ СЛВЕТА

лнко пагомиланих предмета унесу у школу још два и више узрока школских болести. Ако су их руководили какви разлози, то мора бити опи да су тако слаби, да се не могу оправдати, ако су хтели славе, већу нису могли стећи, но кад би у ннтересу дечијег здрав ља одсудно противни били увођењу ових нредмета у I раз. средњих школа; јер то је био по мом мишљеау њихов арави задатак Б1то се мене тиче, ја сам не само са хигијенског гледишта противан иредавању Антронологије и Дијететике у I раз. него још и са тога што се при изучавању Антропологијс иДијететике иште и претпоставља иредходно бар елелентарно знање из Физике и хемије. Без ових наука изучавање Антропологије, па ма како се ова „нонуларно" изФабриковала, пеће деци ни најмање користити, ако не уназадптп нх у другим важнијим знањпма. Еако ће дете које тек што је дошло са клупе основппх школа разумети Антропологију, која је основана на физичкпм и хемпјским знањима? Да паведем неколико примера: Код дисања говори се о шпрењу и сужавању груднога коша, о измени гасова у плућима између ваздуха и крви, о оксидацији крви, о кисеопику, о угљеној киселини (угљен-диоксид) и т. д. све нешто што јетако маленој неспремној деци по све непојмљиво. Сво варење у желудцу и цревима као и апсорпција хилуса и асимилација основане су на физичким и хемијскнм радњама. Тако је нсто и са крвотоком и многпм другим функцијама у организму човечијем. Еад се све оно узме у обзир па се зрело размисли увидеће се да је предавање ове науке у I разреду средњих школа не само илузорно, него се још може сматрати више као „намет на вилајет," но као наука, којом би се деци користило, јер она се не да ни под коју цену популарисати. И најзад да се запитамо ко ће је нредавати, зар онај ко.ји никада у свом животу нпје видео како изгледа анатомски нож, или ваљда онај, ко.ји не зна пи за један анатомски препарат нит11 физиолошки експернменат, а још мање да је на микроскон осматрао какно ћелцјско ткање или друго какв > микроскопско градиво? Крпарењемсе никад не посгизава цељ. То је моје гледиште о предавању ове науке у I раз. средњнх школа_, које сам имао да изнесем, пред Иросветни Савет с тим додатком да је по Мантегацу логично узевши увек боље дати деци 100 грама више здравља но 200 грама више знања. Учити децухигијени а третирати их нехијененски, то је ио мом мишљењу аћ8игс1ит (з11 тета уегћо). С тога гледишта имало би се о нашим средњим на и основним школама још много говорити, али задржавајућп ираво, да о томеговорим другом приликом и на другом месту, сад ћу да нређем на оно на што

сам позван да одговорим — да пређем дакле на сам предмет. Дело које ми је дато на оцену није тачно израђенопо нрописаном програму. Оно одступа од програма и по Форми и по садржина. По садржини одстут у толико, у колико нема напомене : да се оргапизам човечији састоји из органа а органи из ткања. Даље нема у њему како се кости хране, из чега се састоје и од кЈда кости добијају то градиво? Каква разлика постоји (но садржини) у костима код детета и човека. Зашто се кости у старог човека лакше прекрхају но у детета. Те;кина костура у живоме човеку — тежина пенела. Од куда долази мишићима бо.ја ? ПГто се тиче ФОрме т. ј. поделе, од које је писац одступио, мени се чи .и да ће ова његова нодела у неколико боља бити од оне у ирописаном арнвременом нрограму с тога. 1пгј се сваком одељку прндаје и дијететика што је врло природно и што је много лакше -Ја дете да запамти и да задржи једно с другпм у свези. У програму је нодела впше физиологијска а у овом делу анатомијска. Што се тиче садржине, у колико она не одговара програму, ја би био мишљења, да се од свега онога што нема у овој књизи каже само још зашто су кости у старог човека ломљивије но у детета. Остало иде више у хемију о којој деца у I разр. немају ни нојма. За то је врло добро шго је то изостало; јер и онако има и сувише у овој књизи но што деци у I раз. треба. Дела књига подељена је на два дела: на оишти и аосебни део. Да видимо како је израђен општи део. У „општем погледу на човечије тело," где се оиисују спољни рејони главе. требало је сноменути и цвет , где се коса увија на завојке. Ушна шкољка не одводи одма у унутрашње ухо, као што се тамо казује, него у слушну воду. Код затиљка требало .је споменути и бабину јоупу. На трбуху није требало да изостане лажичица, оно троугално местанце одмах испод груди. Погрешно је у књизи речеио да „с обе стране велпког трбуха испупчена и тврда места зову се кукови." — Кукови су на горњем крају бедра или бута. — Свуда где је говор о дијаФрагми, номиње се арегача. Међутим је то штампарска погрешка у Панчићевој зоологији, коју је слабо ко сиазио, за то су многи до сада који су нисали што о позназању човека, на се послужили терминима из Панчићеве зоологије, пали у ту погрешку, што су место аречага узели ирегача , а боље би било да се каже ветрила, ако хоћемо какав назив да узмемо по сличпосги и уноређењу. Погрешноје казано, да иза желудца с обе стране кичме леже бубрези. Иза желудца лежи гу штерача