Просветни гласник

104

свирањем самих скала. И овај је предлог иримљен као користан. 5. Да се пиолончело учи у старијој групи, пошто се ученици већ извежбају у виолини, јер је то тежи инструменат како с вештачке сгране, а и с немогућности да мала и слаба деца њиме рукују. 6. Д{1 број часова за свирање пе буде већи од 2 часа недељно, јер је тако \тврђено и наставним програмом. Ношто је Миловук објаснио даје за ирве двегодипе нотребно најмање три часа неде .Ђно, ако се хоће какав год резултат да посгигне. то је Проснетни Савет мишл.ења да у првој и у другој групи треба да буде свирања 3 часа недељно, а у друге две групе по 2 часа недел>но. 7. Да се из теорије невања један део пренесе из II раз. у III разред, јер је за II разред много одређено, и да се не учи алт-кључ, но само два, ношто се он ретко употребљује. Миловук је објаснно да није много одређено за II разред и да се то може врло добро постићи, само ако иоле буде воље у учитеља и у ђака. Што се алт-кључа тиче, мисли, да деда треба о томе бар нојма да имају, и ако им у животу много требати неће. После овог објашњења са 7 противу 5 глас ва. одбачен је предлог Бакића, а примљен програм Мпловука. У. Да се у последњој групи пева - часа недељно, а не 4 као што је у програму, јер се тиме много времена узима ученицима. Пошто часови невања не могу се сматрати, као часови на којима се ђаци море, но више као одмор, а пошто ће до те групе остати у певању само они који за то воље имају : то је Нросветни Савет одбацио иредлог Бакића, с тим да осгане каоштојеу програму Миловука. С овим је завршен претрес програма за певање и свирање и г. М. Миловук умољен је да према овим одлукама поправи поднети програм, који ће се тако

ноправљен спровести г. Министру просвете и црквених послова. V М. ЗечгвиК реФерује о „ историјским сликама" Сганоја БошковиКа, находећи да су те слике израђене начном који држи средину између историјског романа и прагматичке историје. За тим је реФеренат прочитао нека места из те књиге, којима је доказао свој навод. Уједно помиње да се у књизи налазе нека места у чију се историјску истину може носумњати. но то оставља да потнуни други реФеренат. У исто доба наномену да је лепо изведен животопис пишчев, али не находи да је требало у иредговору помињати оно.шке изв >ре и писце зе српску историју. У опште дело се, вели реФеренат, може препоручити за поклањање ученицима средњих и основних школа, јер је врло леиим стилом написано. Љуб. КовачевиК , као други реФеренат слаже се с првим реФерентом додајући, да су нарочито врло лено нзрађене слике смрт деда Немањина и Бранковић седмн. Обе су слике и историјски коректне. Слика о кнезу „1азару рађена је но ранијим изворима. И она је леио израђена, али има неких ситпијих историјских ногрешака, које су се мора бити поткрале писцу услед жеље да поезију измири са историјом. Но потшто је цело дело наиисано језиком лепим, стилом понуно патриотским, може се урачунати као једно од најбољих које је до сад препоручено за иоклањање ученицима; с тога је он за то да се топло нрепоручп за откуп. Главни Просветнп Савет делећи у свему мишљење својих реФерената одлучио је: Да се ,,Историјске слике" од Станоја Бошковића могу откуиити у 500 екземплара по цени по којој их писац нуди, а за ноклањање ученицима III и IV раз. основних и нижих разреда средњих школа.

С овим је састанак закључен.

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ ДИРЕКТОРА СРЕДЊИХ ШКОЛА

18. НИШ^Е ГИМИАЗИЈЕ цГосиодине Министре, Према наредби, која о томе /гостоји, требало је да вам поднесем извештај о сгашу нишве гимназије у школској 188'/ 2 години још у месецу Јулу. Али ја сам онда био на одс.уству све до половине Августа. У Авгуету оиет на и у Сеи-

тембру ниеам могао стићи због великог носла, који је нпрочито дошао с тога, што су многи наставници били на одсуству. Еад сам већ био толико одоцнио, одлучио сам се да пречекам док се не нашта,шај\ и годишње оцене ученика. Како су и оне већ стигле, част ми је поднети вам свој извештај као што следује.