Просветни гласник

ПОСТАЊЕ ГЕЗИКД

111

био да види изражен нокрет ваздуха, у речи стати емисао иекаквог устављања итд." Но и ово мишљење има пуно слабих страна и ако припада човеку који је толико мислио о језицима и толике заслуге стекао за науку о језику. Како је варљиво што је он мислио најлеаше се види на једној немачкој речи за коју би се кад се први пут чује, могло помислити да најбоље доказује његову мисао. За глагол го11еп могло би се посве природно помислити да је управо по звуку самога окретања и рољања како је у нас та реч иокрштена. Међу тим поменути је глагол у Немада узет из Француског језика и тамо гласи гои1ег. То готег, постало је од латинске речи го1и1аге, која је произведена од го1 а точак. Куд се дакле део онпј тобошњи доказ, да речи иостају по звуку самих ствари ? Уједно ово показује да умовање о постању језика, или управо о првобитном његовом стању не треба удешаватв по садашњем стању језика. Ту се опет морамо обзирати на историју. Већ по томе, што је наука показала као угврђену ствар да су толики индојевропски језици постали од једнога језика, упућени смо, да ниједан од данашњих језика не смсмо узети за мерило ири умовању о арвобитном језику. Ако би се и учинило да је реч данас налик на звук који она ствар од себе даје, питање је, је ли она то од века била 1 Потреба је дакле и ту обазрети се на. развиће језика, иотреба је и ту више него игде потражити стари првобитни облик, као најближи ономе предисторијском стању језика које може бити најтеже свезано са самим посганком његовим. У осталом ова три начина: проналазак или изумење језика, постанак подражавањемзвуцима, или урођеност, по којој је човек по уређеном му нагону развио језик — то су три главна начина, на која се могу свести сваколика различна мишљеи.а о постанку језика. Неки су састављали сва три та начина уједно, неки су му још додавали теорију да је језик постао средством очлањења оних звука којима се казују осећања. Једни су доказивали да се све ово мало по мало из датих неколико стихија развијало, други, да је све од један пут постало. Је-

дни доказују, да је језик у први мах био пун облика и савршенства, па да је после опадао ; други напротив. И као што је цело поље пусто од тврдих доказа и чињеница које би се могле употребити за доказ, тако је сваки писац пуштао узде своме довијању и својој досетци, уздајући се у своје оштроумље или хотећи да га покаже. С тога је врло згодно на овом месту поменути Шлајхера, који је о том иитању рекао „да је наука о језику наука основана на проматрању, и њезин је предмет проматрање језика. Најстарију и најпростију, најпрвобитнију Форму језика докшује он.1 ш онлх које се сад налазе, и посао је њезин: да арати развијање и живот те првобитне Форме ; али није њезин задатак, да исиита којим је путем човек дошао до те најстарије, најпрвобитније Форме језика. Питање о постању језика налази се изван области науке о језику, а припада више у антропологију." Но сводећи језик на корене као на нешто најпростије и најнедељивије што има у њему, исиитујући ове корене и многоструко гранање значења које се у њима налази, истражујући првобитно стање њихово из гласовних промена које су се после на њима збиле, научници се ипак, индуктивним путем, али лакше, примичу самоме питању о постању језика, кушајући да се и оно одлучи путем истраживања и испита. Данас се задовољавају оним што је поузданије, чувајући се бескорисна тз г марања и Философисања без основа. Утврдивши један пут то, да су гласови знаци иредстава, испитује се више, како су се те нредставе исказивале и гранале, полазећи са гледишта, да уе развиће језика и ума ишло уноредо али посебним средствима. Најлакше ће нам поћи за руком да питање расиравимо ако га поцеиамо на више иитања, то јест ако врло сложено питање о постању језика иодвојимо на његове сасгавне делове. Иво дакле којим ћемо путем поћи. Гледаћемо да се уверимо на анализи, шта и, стаје црво, мисао или реченица, ум или језик. Јер кад то питање одлучимо, у њему ћемо наћи средство, да лакше расправимо друга која се из њега развијају.