Просветни гласник

ЈЕДНа ГЛАВА ИЗ ШКОЛСКЕ ХИГИЈЕНЕ

115

ЈЕДНА ГЛАВА ИЗ ШКОЛСКЕ ХИГИЈЕНЕ (по БАГИНС^ОМ)

О Ш^ОхЛСЈ^ОЈ соби (ОВРШЕТАК)

Вештачка вентидација За улазак ваздуха, код вештачке вентилације, нотребне су нарочите справе. Као што се види то је супротно природној вентилацији, јер код ове улази ваздух кроз огворе, као : дрозоре, врата и поре дуварова. У овом смиелу вештачка вентилација показује ваздуху пут, којим има да иде, и кад ваздух продире у просторе за вентилисање другим путем, она му то не да. И тако су природна и вештачка вентилација противне једна другој, ма да и једна и друга теже једној цељи, т. ј. да обнављају ваздух у затвореним просторијама. И вештачка вентилација служи се или оним истим средством, с којим смо се већ упознали код природне вентилације, а то је покретање ваздуха услед разлике међу температурама, (то се средство зове динамичко), или се служи покретањем ваздуха механичким путовима. Међу тим, оба та помоћна средства не могу се строго једно од другог одвојити, него су она често, и при раздичним сиетемама вентилације, на најмногостручнији начин једно е другим везана. Овде се нећемо упуштати у објашњавање тешких и сувише компликованих система вештачке вентилације. Ми ћемо узети само оно што је потребно за објашњење нужних начела при вештачкој вентилацији у школи Канади и отвори кроз које се проводи ваздух Код сваке вештачке вентилације налазе се за одвођење и довођење ваздуха канали који свршују или почињу у иростору за вентилисање с вештачким отворима. Испитивања ваздушнога покретања у загрејаиим иросторима довела су до ресултата, да ваздух од пећи излази еа снагом од 14—30 гр. на квадратну стопу, покреће се к тавану собе, одавде, хладећи се све више и више на дуварима и прозорима, силази и на послетку од патоса враћа се

опет пећи. С једне стране, од ове врсте ваздушног нокретања, којим се трајно извршује мешање горњих и доњих ваздушних елојева неког простора, с друге стране, по наклоности гаеова ка ди®узији, могло ее очекивати, да се ваздух некога простора горе и доле једва један од другог разликује. Ово је очекивање и иотврђено брижљивим хемијским испитивањима собњег ваздуха. Доказало се, да Је еадржај угљене киеелине у ваздуху до тавана једва био већи него на патосу, и из тога се закључило, да је потпуно све једно, да ли ће се они отвори, који ваздух из проетора одноее, наместити близу собњег тавана или близу иатоса, претпостављајући да друге околности једно или друго удешавање речених отвора нарочито не условљавају. На прилику нашло се да цеви у близини тавана, при обичним справама за грејање, одводе знатне количине топлоте и то у виду још неупотребљеног тонлог ваздуха, а тиме се много губи у материјалу за грејање. Из овога разлога морамо се скловити да се отвори за одвођење ваздуха намештају близу патоса. Што се тиче отвора за улажење свежег ваздуха, мора се тачно разликовати, да ли он улази у собу као напред загрејан или неносредно из атмос®ере у собу. Никад се не сме донустити да угрејан ваздух улази у собу близу патоеа, јер би се тиме дошло у сукоб спрвим хигијенским законом, а то је да ноге ваља топло држати ; даље, било би неповољне промаје, а при знатнијим разликама температуре она би била и несносна. Топла ваздушна струја осетиће се да је непријатна, ако брзина исте не стоји у обичној размери према својој температури. Угрејапа ваздушна струја на 14 -16°, кад јој је брзина 0,5 м., није се осетила непријатна, па ни при брзини од 0.8 м., а већ при брзини од 1 м. већина људи осетила је да је ненријатна. Кад је ваздух загрејан на 21°, не осећају се јача струјања, а већ на 26° —32° оеећање је опет јаче. 15'