Просветни гласник

првдавања из српског језиеа

правило : зато се и овде, као и иначе, даје тек на темељу стеченога искуства употребити. Њена је задаћа да из познатих правила изводи нове појмове, правила и законе, да појединима појавима даје опште значење и да даље проширује познате истине. У физици се даје тачно разликовати, да рекпемо, индуктиван део од дедуктивнога, они се могу скоро оделити : индуктиван део носи експериментална а теоретичка је Физика дедуктиван део Фпзике. Са иедагошкога гледпшта теоретичка Физика мора бити нредмет виших школа, а екснеримептална треба да буде предмет средњих школа. Постоји међу педагозима и томњењеда експериментална Физика не треба да је предмет свеучилишта ; али ово не може Оаш тако бити. Најпростији је разлог против тога, што се у гимназијама и у онште у средп им школама не може експериментална Физика свестрано ироучити тако да пије нужно даље у њој штудије. ИГга више и не сме се све узимати, јер средње школе нису за то да стварају стручњаке, но тек да приправе младића за стручну штудију. Међу тим стоји и то да што год се Физика више развпја, да је све више и више дедуктивна, т. ј. све се више увлачи дедуктивпа метода, а ако погледамо

125

и упоредимо је < а математиком, то видимо, да је у математици баш прочивно, јер се уводи индуктивна метода. И ако сад на крају скуиимо и ресумишемо све, што смо у горњем изложили, долазимо до ових резултата: Физика и математика стоје као дидувдија и дедукција и то у свакоме иогледу. Физика није чиста индукција, као што није чиста нп од математике. Физика је штудија основана на искуству и на рачуну, дакле смеса као што је оно индукција смешана са дедукцијом, н прати индукцију као математика Физику. За математику нак не молгемо тврдити, да је у толикој свези са физиком због тога, што је Физика прати, јер то је најмање; не можемо дакле рећи ни то, да је зато индуктивна, што у њој Физике има; али се са гледишта педигошкога и на основу до сада наведенога и разложенога имамо изразити и за математику, да пије чиста дедукција, него опет смеса дедукције и нндукције. Индукција је за наставу у нижим разредима, у випшм пак може се употребити и индукција и дедукција. ПРЕДАВАЊА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

МА ПРА^ТИЧКИМ УЧИТЕ^ЕзС^ИМ ПРЕДАВАЊИ М А У НЕГОТИИУ држао ЈКтлв. Ј1. С\

.имић

(НАСТАВАК)

Сложене речениде

Не исказује се свакад свака мисао сама за се. Врло се чесго мисли друже или везују једна с другом, те се такб на различне иачине скланају у мање или веће мисаоне низове. Кад се један такав низ мисли удружеиих или свезаних искаже или напише, то се онда зове низ реченични или сложена реченида. Поједине мисли могу се скланати у мисаоне низове, или иоједине # иросте реченице у низове реченичне на два начина. Један од та два начина зове се ириређивање а другп иодређивање. Прире^ивањем сложене речениде. — Ако су поједине мисли у низу мисаоном, или иоједине просте реченнце у низу реченичном, у сложеној реченици, нодједнако важне, ако једна ирема другој стоје као самостални, засебни делови тако, да једна другу нити у чему донуњује, нити једна од друге завнси, онда се такав реченичнп ииз зове реченица сложена ири-

рсђивањем. Поједине иросте реченице у овако сложеној реченици зову се прире!>ене. Гледајући на то како стоје међу собом ноједине мисли, исказаие појединим приређеним иростим реченицама у речениди нриређивањем сложеној, могу ириређивањем еложене реченице бити од три врсте. а. Сложене начином еиојноети или заједнице. Ако ноједине мисли у реченици сложеној нриређивањем просто следе једна за другом или без икаквих свеза, или скоичане свезама и, а, иа, иак, те, тер, које казују да иредставе и мпсли, свезане њима, другују и могу да буду остварене заједно, онда се каже да је така реченида сложена начином сиојености или заједнице, На пр. Страшно риче запад ветар, тресак млати бор и раст. — И иароди подигоше с' бише крепки, бише славни. — Обазре се и погледа на ме, с' себе скиде коласту аздију, с' себе скиде на је мени даде. — Дете једва дочека и нође с њим. Надањем се веселите, у невољи трпите, у молитви бу-