Просветни гласник

126

ПРЕ/1АВАН.А ИЗ

СРИСКОГ ЈЕЗИКА

дите једнако. — Књигу пише Жура Вукашине, тајно пшне, а тајно је шаље. — Здрав да сп ми војвода Милошу, па ми и ти што год проговори. б. Сложене начином искључивања. — Ако ли поједине мнсли, исказане појединим простим реченидама у реченици сложеној приређиваљем долазе једна за другом или без икаквих свеза или скопчане свезама или — или, а —а, али—али,ја ја. јали, —јали, ни — ни, нити, — нити, воља — воља, — које које, које казују искључивање тако да остварљивост једне од тих мисли искључује остварљнвост ма коЈе од осталих мисли, онда се каже дајетака реченица сложена начином искључивања. На ир. Или купи халат, ил' остави занат. — Ја право, .ја никако. — Али волиш по мору пливати. али волиш на ватри горети, али волиш да те растргнемо ? - Донеси ми једну купу ввна, јали вина, јали воде хладне. — Вољ' ти пити, вољ' ти капу купити. ■- Нити грми нитсеземља тресе, нит удара море о брегове. в. Сложене начином суиротности. - Ако ли пак поједине мисли у реченици сложеној приређивањем казују са свим супротне појмове, те се с тога обично скопчавају свезама а, ја, али, ну, него, но, веК, ама, које казују супротност мисли, које су њима свезане> каже се да је така реченица сложена начином суиротности. На пр. Сан је лажа, а Бог је истина. Не реси га ни сребро ни злато, него крепост и мантија црна. — Сакуп овај на зло не приличи, но на радост и на вјечну дику цијелога рода хришћанскога. Подре1>11ван.е сложене реченице. — Ако поједине мисли исказане нојединим простим реченицама у низу реченичном, нису међу собом једнаке и не стоје као самостални засебни делови, него су једна с другом везане зависнош&у тако, да једна другу у чем било допуњује и објашњава, или је једна од њих додата као допуна којој главној или споредној речи друге реченице, онда се каже да је така реченица сложена иодређивапем. Главне и подре^ене. реченице — У реченицама иодрејјивапем сложеним разликују се реченице главне и иодређене. Она реченица, која у реченици подређивањем сложеној, казује главну мисао, и којој се друге реченице додају да њу изближе објасне и допуне, зове се главна. Оне нак реченице, које се додају главним реченицама или њиховим деловнма, зову се иодређене реченице. На пр. На источној водоиађа Мироча извире један иоток, који се доцније зове Јабуча. Ова је реченица сложена из две просте реченице. Првом се казује главна мисао, по томе она је главна. Друга је додана подмету прве реченице да њега објасни, те по томе је по,лређена првој. МиКеможивети како сами хоКемо, И овајесложена пз две просте реченице. Првом се казује главна ми-

сао. По томе она је главна. Друга је додата прироку прве реченице, да њега изближе објасни, но томе она је подређена првој. — Ако те каква грана закачи, ако је какав камен на иуту, ако ти што с коња иадне, по десеторо њих иотрчи, да ти услугу учине. Ова је реченица сложена из пет простих реченица. Главна је четврта, која гласи : ио десеторо њих иотрчи. Остале су све додате тој главној, да њу тачније објаспе, и по томе су све подређене овој главној. Као год што у простој реченици додаци могу имати своје додатке, тако исто и подређеној реченици, која је додата главној, може бити друга додатп, да опет њу у неком погледу боље објасни. На пр. У то време чује се, да Ке Кесар Јосиф доКи у Срем у манастир Фенек, да види где се ирофунта иече. Ова је реченица сложена из четири просте реченице. Прва је главпа. Њојзи јо непосредно подређена друга. Другој је опет подређена трећа. А трећој је подрсђена четврта. Тако је труга према прво.ј иодређена, а према трећој главна : трећа је опет према другој иодређена, а према четвртој главна. - Тако је и нример: Један старац све би говорио , да би оном добро илатио, ко би му казао, како може умрети. Подре^ене реченице разне по служби. — Какву службу у простој реченици чине поједине споредне речи, које се додају подмету, прироку и другим речима, такву исту службу у реченнци подређивањем сложеној чине поједине подређене реченице, које се такође додају подмету, прироку и другим речима главне реченице Према служби, коју у подређивањем сложеној реченици чине, реченице подређене могу бити: а. Подређена као додатак подмету и другим именима. — Кад се подмет, именски део прирока, предмет или који год други део главне речепице, исказан пменицом, придевом, бројем или заменицом, хоће да објасни не једном речју или са неколико речи, него читавом, потпуном мишљу, онда се реченица, којом се та мисао искаже, зове иодређена као додатак иодмету, и другим именими. Те се реченице скопчавају за реч, којој се /одају, заменицама савезним (трећега непознатог лица), свезом да, или прилогом где. На пр. Био некакав богоугодан калуђер, бијеле браде и главе, који се вазда Богу мољагие. Прва је реченица главна у којој је подмет калуђер; друга која, гласп : који се вазда Богу мољагие додата је подмету прве. — Он Је друг, какав се само иожелети може. У овој сложеној реченици две су просте. Прва је главна ; у њој имеиски прирок је друг; друг је именски део прирока ; томе именско.ч делу прирока додана је друга реченица, да њега боље објасни. — Тале држи дренову батину, у којој је хиљаду клинаца. У овој сложепој реченици подре-