Просветни гласник

ПУЕДАВАЊА II: Ј , СРНСКОГ ЈКУ11КА

127

ђена је друга, а додата јс иредмету нрве речепице. — Он је нашао себи девојку, какву свака земља нема. II овде је друга додата нј.едмету нрве реченице. Са чнм ћеае изаћ' пред Милоша и пред друге срнске витезове, који живе. до^ае сунце грије. У овој сложеној реченици три су просте ; прва је главпа ; друга је додата нрироковом додатку прве речениде. — Нема ирилике, у којој заједнички иосао нс би разгалио иатнике. — Глас је био, да Кеш му ти Кер твоју дати. — Ко би мене воде наиојио, ко ли би ми хладак начинио, тај би души мјесто ухватио. — Гуска колико леда може ирождријети, онолико ће и одбити. — Срећа је оно, што људи за срећу држе. б. Подређена хао предмзт. — Ако је у главеој реченици прирок прелазни глагол, на ако се иредмет на ком се врши радња тога прирока, не каже једном представом, пего целом мишљу, онда се реченида, којом се та мисао искаже, зове иодређена као иредмет. Таке реченице скопчавају се за глаину реченицу заменицама, или свезама: да, како, е, п т. д.или прилогом где, или речцом ли, или стоје без икаквог савезног знака. На пр. Па се крнло на чекрк окрене те казује, који ветар иугие. Трећа реченица додата је као предмет прироку друге реченице. — Бог зна, јесам лц и толико заслужио. — Видим. како је данас. — Па ми реци, говорим ли ираво. — Љутит ага мрко гледа, где се силом дивит мора силан арслан горском мишу. — По неки болесник нада се да Кедуго живети. — Или ваљда краљ мисли да ми не знамо како ваљаза свог цара умрети. Овде су три реченице; друга је додата као предмет прироку прве; а трећа је опет додата као предмет прироку друге реченице. — Кад дођемо у двор к моме оцу, он Ке ти давати, што год заиштеш. в. Подре^ена за место. — Кад је потребно да се место, на ком се врши радња или бивање, које се казује прироком главне реченице,к .же не једном нредетавом него чнтавом мишљу, или да се додатак ирироков за место, који Је у главној реченици исказан иредставом, објасни у каквом било иогледу читавом мишљу, онда се реченица, којом се та мисао искаже зове иодређена за мссто. Често се у главно,' реченици ирилогом казује место, на ком се збива оно што се казује прироком, иа тек томе лрилогу додаје се подређена реченица, којом се то место нотнуније определи. У овом случају у главној реченици употребљују се прилози изведени од трећег познатгг лица заменица: тамо, ту. онамо, онде, овдс и т. д. а подређена почиње се прилогом изведеним од заменичког трећег непознатог лица: где (кђ —де) докле. II у осталим случајима ове се реченице скопчавају за главну реченицу ирилозима места: где, докле, куда. откуда, одакле, и т, д. На пр. Али тамо нлода бити неће.

где не цвета у иролеКе цвеКе. — Хајдуке опколе онде на Вису, где се они бише од јутра до мрака. — Где сс гусле у куИи не чују, ту је мртва и кућа и људи. — Где чујете трубу ди затруби, онамо трчите кнама. — Јер се управо још не зна, докле Срба има у Арнаутској и Маћедонији. — Сахранише Милићбарјактара, куда јарко смирује се сунце. г. Подре^ена а 1 време. — Кад је потребно да се време, у које се збива бивање или радња, која се казује прироком главне реченице, искаже не једном представом, него потпуном мишљу, или кад је нотребно да се додатак прироков из главне реченице, којим се казује време, у каком било ногледу објасни читавом мишљу, онда се реченица, којом се та мисао искаже зове иодређна за време. На.Јчешће у главној реченици време прирокове радње казују се прилозима изведеним од заменица трећег познатог лица: тада. онда, дотле, иа се време исказано тим прилозима потпуније објашњава подређепом реченпцом, која се почиње прилозима изведеннм од заменица трећег непознатог лица: када, докле , п т. д. На пр. Кад настала година чстврта, тида виче са планине вила. — Кад у јутру јутро освануло и градска се отворише врата, тад ' ишета царица Милица. — Докле су дотрчали, дотле је он већ издахнуо био. — А кад виђе да му не науди, онда пусти ветра студенога. — Трп пут овру очима ирегледи, док је брату лице угледала. — Не стрељајте по гори јунаке, док је гласа КраљевиКа Марка. — Кад етигоше цар-г и сватове, цар му даде хиљаду дуката. — Како је дошао, иризове себе кнеза и све кметове - Тек соколу ирво иерје никне, он не може више мировати. д. Подређена за пачин. - Кад се покаже начин на који се извршује оно што се се казује прироком главне реченице не аредставом, него мишљу, онда се реченнца, ко.јом се та мисао искаже, зове иодређена за начин. Те се реченице везују за своје главне реченице свезама: као, ка\ ка'но (каоно) кан'да, као да, као гито, као год, како. На пр. На небу им душе царовале, ка' име им на земљи царује. - Свест о дужности развија се с временом, као год и знање о истини. Када игра, кан'да иаун шеКе ; кад говори, ко'да голуб гуче; кад се смије, кан' да сунце грије.Агин чадор ине наткрилио, ка' но лабуд итица бела, беле итцце голубове. ђ. Подређена за тре1,ење. — Кад се начин на који бива или накоји се предсгавља оно што се казује главпом реченицом објашњава начином, на који бива или на који се ире чставља оно што се казује нодређеном реченицом, поредећи међу собом обадва та начина. подређена реченица. која врши ту службу, зове се иодрсЈјена за иоређењс.