Просветни гласник

)

132 ПРЕДАВАЊА ИЗ

налаже, да се здраво чувамо, да нам нико зло не учини. — Зрно^ио зрно ето иогача ; длака ио длака ето бјелача ; камен ио камен, ето иалача ; ногу иред ногу, дођох на гору. — Има земаља, које су страховите леиотом својом; има их, које су чудновате суморношКу својом; има их врло брдовитих, а има их са свим равних. — Као да је сам Бог тако хтео, да други стварају идеје, а ти да створеним идејама тело створиш; да други изјављују вољу народа, а ти да изјављеној вољи живот дадеш ; да други желе среЛу народа, а ти да жељу ту исиуниш ; да другијех буде глас будуКности, а твоје да буде дело будуЛности ; да друге иознаје иотомство ио идејама, мислима, осеКајима и жељама, а тебе ио чистим великим делима : и у колико и најлеаше мисли, осеЛаји жеље и говори морају устуиити великим делима, у толико да мора устуиити и сиомен другијех сиомену твојему. Ж на цоловини цодређивањем сложене реченице, кад је више разграпата, пише се тачка и заиета. На пр. И веЛ су му неки иутници били леиих новаца у шешир бацили, кад други дотрчаше и казаше да он лаже, нијв му оно брат ; онда он утече низ брдо гласно смеју&и се. ђ. Две тачке- — На иоловшш сдожене реченице кад у првој половини има више чланова шодвајаних тачком и запетом, или кад се другој половини, наи гдавној реченици, која дође после двеју тачкн, хоће да да више видљнвости, пишу се две тачке. Иа цр. Истина је, да су се ио духу тога нама неиријатељског времена они ирестали Србима звати ; истина је и то, да се братска љубав између нас умалила и мссто пезино отуђење заузело : али хоћс ли, може ли то на свагда иостојати ; треба ли то раздељење и на даље да иостоји ? — У Шумадији нема брда, високих као Ртањ ; нема иланШа, големих као Еоиаоник ; нема стенћ, голих као Сто ; нема равнп глаткихкао Шачва, нити р&ка, као што су Млава и Ибар: али има брежуљака, обраслих свакојаким дрвеЛем ; има аитомих лукћ, родних коса и цветних долова, да од пих очију не можеш одвојити. Еад се хоће да наведу нечије речи онако, како их је неко сам изговорио или наппсао, пишу се пред тим речима две тачке. На пр. И говораше: аокајте се, јер се ириближи царство небесно. — Неки вели : уклони ме с иута, да ме добри коњи не иогазе. Оиомињите се рјечи, коју вамрекох : није слуга ве&и од госаодара својега. Кад се шта наводи, или кад се штн набраја, пред тим навођењем и набрајањем иишу с едветачке. На пр. У тој изби чудно чудо кажу : бјесно Туре гдје се крсту клања. — И ја Ку вама учинити ово : иустиКу на вас страх, суху болест и вруКицу, које

ОРПСКОГ ЈЕЗИКА

Ке вам очи искварити и душу уцвијелити и залуд Кете сијати сјеме своје, јер Ке га јести неиријатељи ваши. — Кад дођемо у двор к моме оцу, он Ке теби давати шта год з гиштеш: сребра, злата и камена драгога. — Архимандрит је Стеван био врло ирикладан човек : раста танка а висока, лица бсла и весела, косе сме1је, образа дугуљастих. е. Цртица. — Између прве идруге ноловине сложене реченице, где се пнше и тачка са запетом, кад се хоће да ошачи већа важност те иоделе на нрву и другу полоиину, да се означи већа важност онога, што се у свакој од тих двеју половина излаже, пнше се цртицсс( —). На пр. Онда он начини на сред иута крчму, да сваки иутник, који се ту уврати, бадава руча — али да сваки мора ирииоведати, штајерадио у своме животу. -- И јеет све леио у селу Равњу ; свега оно има ; и све наиредује у пему ; али ииак оно изгледа жуто ; нема онога. што је свакоме селу најлеиши накит — нема своје цркве. Уметнуте реченице, место запетом, одвајају се од осталога цртицом, кад се хоће да означи већа важност онога, што се њима исказује. На пр . Добр>о, што човек чини — а никац. га не може довољно чинити једино је благо, које му остаје иосле смрти. А старији син му — што је солдат био — заитивену избу за нас је сиремио. Испрекпдан или недоречен говор означава се цртицом. На пр. То су гласови — чудни — зли. То није леио да ви — али је најбоље Кутати. — Мес го цртице гдекоји употребљавају знак . . . да њиме означе црекинут и недоречен говор. На пр. Онамо га глад и горе . . . туђин чека ; овде роиство тешко и муке крваве. — Цртица или тритачке долазе и онда кад нешто долази неочекнвано, или супротно ономе, што напред стоји, или кад се хоће да означн да треба у читању дужи застој. На пр. Саул иође да тражи ослице свога оца, аак нађе — краљеву круну. — Често рхука сама иође крволоку јатагану ; трза, сева . . . клоне, стане! — Слава, сила и богатство ироменљив је образ мрака, и грдиња таје свака, и остаје вечно — ништа. — Тек у зраку јоште видиш беле тице лабудове — то се ветар мразном рукомигра, титра са саруком. . . ж. Знак навођења. — Да се означи да су нечије речи у писању употребљене онако, какк их је неко сам изговорно. и тиме да се одвоје од онога, што говори онај, који их наводи, пшпе се пред тим речима знак„ а после њих знак", та два знака („") зову се знак навођења. На пр. „Дај ми леКа, гладан сам /" рече Исак Јакову, а Јаковму одговори : ^хоКу, ако Кеш ми иродати старсшинство.,, — Онда стриц онога момка рече цару : *Сад Кемо му заиоведити друго, што заиста неКе моКи учинити!'