Просветни гласник

НЕКОЛИКО ЖИВОТОПИСА ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

137

госту. Саетанак је био близу Ириштине у једноме здрав лепом местанцету (зовесе: Тао). Душан је свуда указивао велику почаст Кантакузену, краљицаје у иочаст његову даваласјајне гозбе и забаве, властела нриређивали лов итд., једном речи, сја.јно су га додочекали. Пошто се Кантакузен нагостовао, онда отиочне нре^оворе с Душаном, о заједничком нанаду на Грчку. То нитање није хтео решити сам Душан, него је сазвао збор од 24 војводе, међу којима је био и Оливер и жена Душанова, Јелена. Душан је хтео да њему остану све земље до Солуна, али Кантакузен ни 1Ш што није хтео пристати на то. На нослетку се преговори доконају и уговори се: да Душан да во.јске Кантакузену, да један другом не дирају земље које освоје него да вас да буде у нријатељству, а становници градова да имају ираво нрећи нод заштиту ономо коме они хоће 1 ) и тако даље. 3. Кантакузен је био у СрбнЈИ месеца Јула, и носле месец дана, но што је оставио сина у таоштву, крене се са српском војском на град Сер. Град буде опкољен, али сиршетак испадне рђаво но Кантакузена. Путуј}ћи кроз јулше пределе Македоније Срби се нису могли уздржати у умерености него су преко мере јели воћа које код њих није имало и од тога се на великој врућини многи разболе. Да хиљаду и по (1500) Срба било је сахрањено нод градом Сбром. Већина војвода српских — а било их је 20 — са Оливером захту да се врну натраг, и Кантакузен, најзад бн иринуђен да дигне опсаду и да се повуче у Србију. Душан је, међу тим сретније прошао, он је опсео град Водену н заузео ју је, па у њу сместио своју посаду. У то време обрати се грчка царица с молбом Душану, да јо.ј изда Кантакузена обећавши му већи део земаља него што би му нринало ио уговору с Кантакузеном ; али Душан одбије нонуде њене не хотећи ногазити задане речи, а и због других узрока. Несрећа, која је снашла Србе под Сбром толико је уилиписала на Душана, да је он већ охладнео према Кантакузену и изгубио вољу помагати му да се докопа грчкога нрестола. Било му је криво, што се С@р није могао освојпти, јер је то и сам желео на за то нскупи војску п идуће 1343 године крене се с војском на Сер да он тамо опроба своју ратну срећу. У нуту му стигне вест да га један великаш грчки Аиокавка, познва у Амфипољ на састанак, ради савеза против Контакузена. Душан одгоди ноход на ,) Други дан после уговора Хреља се подврже Душану и преда му тврди град Мелник. Кантакузен је протествовао против тога, али узалуд, јер се Душан изговарао да је то Хреља учинио пре њиховог уговора, али се због дал>ине места није могло раније дочути.

Сер на се нриближи к АмФинољу и ту се улогори очекујући долазак Аиокавков. Ту дочује да је умр'о Хреља, 2 ) који се у последње време Кесарем назнвао и одмах ношље део војске да заузме област његову, то јест источну Македонију. Од преговора с Апокавком не буде ништа и Душап с осталом војском оде пут Сера те га опколи. Али га ни он немогаше освојити и дигне руке од њега. Кантакузен узме нешто војске и нохита у иомоћ својим иристалицама у Димотик; ну мораде се вратити натраг јер нролаз Христопољски беше заузет војском Апокавковом. И Душан се дигне од Сбра па прокрстари Рељину област и у Струмици састане се с Кантакузеном па се заједно врате дома. После и овога неуспеха Кантакузен изгуби још више важности и код Душана и код властеле српске. Он је то оназио и науми да како тако заглади своје неуснехе па и с тога замоли краљицу Јелену да му она да своју чету телохраниоца (гарду). С овом војском а кришом од Душана Кантакузен опседне Верију и иодмитивањем освоји је. Норед ње задобије још неке градове а и тесалиски унравитељ призна му заповедништво. Овим усиехом Кантакузен задобије много гласа и многи нристану уза њ те се он и на сам Солун крене. Таква промена у ноложају Кантакузеновом ни мало није годила Душану. Неочекивани ирелаз области у руке Кантакузенове, коју је сам Душан намеравао узети, нагна га, да огласп рат своме сапарнику Кантакузену. Ну пре тога искао је Душан од њега гарду коју му је краљица дала, јер је то била најизвеџбанија и најбоља рвојска али му је Кантакузен не хтеде вратити. Тада Душан ступи у договоре са солунским старешином; а када у Солун дође грчка војска, онда се Кантакузен новуче натраг. У том повлачењу он је био опкољен и један му сељак за грдне новце покаже нролаз у Верију и тако он сретно измакне из шака непријатељских. Душан се још није решио да отворено изиђе као непријатељ Кантазузену; а међу тим је Апокавка непрестано слао богате поклоне и Душану и краљицн и властели српској наваљујући на Душана да пређе на страну царице грчке. У исто време Грци су замолили и Млечиће за посредовање и млетачки сенат рад исте цељи пошље своје посланике к Душану. Душан је дотле више пута звао Кантакузена на договор, али кад овај не хте доћи — онда му Душан преко нарочитог посланика изјави: да закључени уговор више не вреди, да му објављује војну и да прима I страну грчке царице (Ане). На тај начин попуцају 4 ) Он се пред смрт покалуђерио под именом Харитона а умр'о је у б. римском манастиру, где се и сада налази: Р е л> и н а кула.

1$