Просветни гласник

140

НЕКОЛИКО ЖИВОТОПИСА ИЗ СРПСКЕ ИСТОГИЈЕ

иределе, а тим пак постајаху све опасније за српску државу. С тога Душан науми да сгупи у савез с њима и пошље носланике иоглавару турске војске, Орхану, ради договора и понуди своју кћер за жену једном од синова његових. Поглавица турски пристане на то и отправи иосланике к Душану ра и бољег споразума. Ну Кантакузен дознав за то, науми да то осујети и нареди својима те из прикрајка нападну на посланике турске и неке побију а неке заробе заједно са скупоценим даровима. Тај дрски поступак тако ражљути Орхана да ј е опустошио целу Тракију и загрози н самом Цариграду. Кантакузен претрни сву ту буру, јер после свега дође до своје цељи. 0 обновљеним преговорима Душановим с турском поглавицом, нема више ни помеиа ; међутим грчки цар, на годину дана после овог догађаја, наиово се јавља у пријатељству с Турцима. Душан је морао у век стојати на опрезу,јер су јужни крајеви, тако рећи, сваки час били узнемиривани разним нападајима. Кад је један од претендената на грчки престо (Палеолог) потражио помоћи од Душана против Кантакузена, онда му Душан није одбио молбе него је послао део војске а то исто учинио је бугарски цар из обвезе према Душану. Срби и Бугари улогоре се на обали реке Марице, одвојено једни од других тако, да су Вугари стојали ближе граду (Димотику). Тада се изненадно појаве савезници Кантакузенови. Турци и Бугари се поплаше те побегну у град а Срби и Грци упусте се у бој, који се сврши потпуном поразом Срба. То је било 6. год, царовања, године 1352. Идуће године маџарски краљ ожењен Јелисаветом ћерком бана босанског (коју је Душан за свога сина Уроша, искао), уз коју је добио Хум као мираз но којн му је требало (.тети од Срба — удари са савезннцима на Душана. Душан искупи војску, сузбије Маџаре, прегнавши их преко Саве и са свим освоји Срем, Мачву и Београд. Осме године царовања Дугаанова, године 1354, био је опет сабор у Серу, на којем је довршен законик. У Грчко.ј беху распре око престола : Кантакузен буде збачен с престола и син његов крунисан за цара. Маџарски краљ пак свришвши посла на другој страни скупи војску и намери да. се освети Душану за пређашњи пораз. Видећи оаасност Душан се обрати к напи да, божем, жели прећи у католиштво па да му пошље људе потребне за тај посао. Папа већ учини велике наредбе, те с тога маџарски цар не удари на Србију, а Душан постигнук што је желео, испрати папске посланике откуд су и дошли. За тим ступи у савез с Млечићима противу Маџара и за бојно поље избере се Далмација. Војна је почела била врло срећно но Србе, јер су, после крат-

ког ратовања већ задобили у своје руке два знатна града : Клис и Скрадин. Ну баш када је оио највећи окршај између српске и маџарске иојске, наш силни цар Душан — нагло умре у селу Деволу у Недељу 20 Декембра, у 24 години своје владе, далеко на југу своје простране државе камо је отишао бно да чува границе своје државе од дивље навале турских хорда. Он умре у најбољем добу, у 4(3 годинн живота, ба .. онда кад је држао да се приближио време испуњену његових намера: да негдашња славна, велика и охола Византија, клекие пргд храбром српском мишнцом. „Душан без прего ;ора нрииада међу најзнатније в.1адаоце свога времена. Он је бно велики владалац који није само разумевао како треба држ :вом управљати, него је то и извршивао. Сјана личност његова високо се подиже између оних који владаху пре њега а још више између оних који владаху после њега. .Миран и велики ум, млога воља, храброгт, мудрост и војничка вештина, власт над самим собом, ;иива свест о народносги. бистар поглед на време у које живљаше и на његова дела, радња која ствара шта треба и иде даље од онога што затече: све ово највећма се показује у овога владаоца." — За извршење својих намера он се служио као и његови противници свима средствима : силом, лукавством, и тако даље. Он у исто време и гон.1 католи--е у Србији, и обдарује католичке манастире; он зове шшске посланике, а у исто време сгрого наређује да нико не нрима нове вере. Поред тога што је раширивша границе учинио Србију првом државом на, балканском полуострву и подигао јој спољашње значен.е, он ју је још и нзнутра преобразио унесавши у њу начела државнога живота. „До то доба грађинскн јој живот стајаше под старом племенском уредбом ; али га Душанпреобрази тако, да се у свему њему показује самод^жавна власт, која се почиње и састављена је само у владаоцу. У спољашњим нословима Душан је срећно настављао дело које му прадед започе и достојно ступао за дедом својим Милутином. За његове се владе Србија високо подиже споља и нн једна држава немогаше јој нахудити. Особито је важно у његовим пословима с Грчком што је ноказивао народну самосталност: изображена, с поља светла, богата Грчка није њега к себи мамила нити је он са својим народом к њози нагињао, него је на нротив њу к себи иривлачио. . . . У Србији бише уништени носледњи остаци племенскога живота који се држаше у властеоству. Властели, сећајући се старине, највећма се мешајући у раздоре међу Немањићима, бивши краљевски саветници и другови, знађаху том сјајношћу заслањати