Просветни гласник

НЕКОЛИКО ЖИВОТОП0СА ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

189

чим би коначно освојио грчку државу, Душан вештином својом придобаје за се и грчко свештенство, које је било у земљама од Грка отетим, те га и они признаду за цара не само српског него и грчког. После овога стану се чинити иелцке и, ииреме за све чано крунисање. II ириближи се 16 ') Април 1340. годипе, Ускрс, знаменити лаи у повесници иашој, дан свечаног крунисања Душанова за првог сриског цара, дан, када је Србин васколиком свету ноказао: моћ, славу и величину домовине своје, царевине српске- У престоници Душановој, у Скоиљу, скунила је се отмена властела из целог краљевства сриског и све више духовништво српско с архпјенископом Јованом на челу ; бугарски натријарх и остали бугарски црквени великодостојпици ; архпјепископ охридски и др., па и грчко духовпиштво из иокорених и освојених области, и, на послетку, протопопи, игумани, монаси и тако даље, и грдна множина народа : све се то слегло да присуствује при овој великој свечаности. Први рад сабора био је утврђење српске иатријаршије и потпуне црквене независности, и иризпање за патријарха пећског архијепископа ЈаниИија. Тек после овога следовало је величанствено венчање Душана царским венцем. Патријарх српки и бугарски, епископи срнски, бугарски а грчки и сав сабор: с највећим одушевљен.ем су поздравили Душана не само као цара српског него и као грчког. Да би сачувао др;каву своју од нереда у престолном наследству, Душан је, по грчком обичају, заједно са собом венчао на царство и своју жену, Јелену, и свога десетогодишњег сипа Уроша за „ младог краља' наменивши му уираву искључиво над правом Србијом. После овога било је нроизвођење гластеле и војвода у нова достојлнсгва и дељење земал>а Тако је шурак царев, велики војво/ја овчеиољски, Оливер , но стао десиотом ; други брат Дејап, севастократором; Вукашин десаотом и виноточцем и тако даље. У сномен тога славног догађаја Душан је основао орден св. Стевана , који су добили они који су се одликовали личним заслугама. Идуће годнне после крунисања Душан је са счојом женом и свитом обишао све манастире и богато их обдарио које златним одеждама, које златним сасудима и /ругим стварима, а некима је онет дао велики део земље на уживање ; и тако даље. У јесен те исте године кад се венчао на царство, Душан с војском упа/пе у јужни Енир н за годину нокори и њега и још две велнке области : Акарнанију и Етолију — управо сву занадну страну од нланине Пинда — које да на уираву своме брату Оиниши , назвавши га десаотом. Међу тим Кантакузен

') г1о некмма 14. Април.

надвлада нротивнике и прогласи се царем грчким, а удова-царица Ана, повуче се у поменуте области које је Душан заузео и иредао на управу брату Синиши, јер су те области њој припадале. Да не би она на оружје дигла становнике Етолнје и Акарнаније, Душан ожени Синишу иеном ћерју, Томанидом, а саму удову-царицу Ану, уда за свога шурака знаменитог Оливера, деснота и уиравитеља у средњој Албанији. Тим брачним везама својих великаша н рођака с иредставницима грчког владајућег дома, Душан је хтео да добије још веће ираво иа наслеђе грчкога нрестола. На скоро после овога умре управљач Тесалијс и Душан се из нова крете на грчко царство те заузме Тесалију н иовери је на управу ћесару Прељубу. Исте године, 1849. 21. Маја, на Спасов дан, био је у Скопљу сабор, на ком су : цар, иатријарх, архијеиископи, епископи, деспоти, ћесари и сви остали велики и мали властели и други великодостојници светски и црквени, — донели знаменити законик, о ком ћемо на другом месту говорити. По издању законика, тог најбољег сведока мудрости Душанове, славе и величине србинове, настало је унутрашње уређење дрзкаве, која се састављала из разних народности, само душановом моћу заједно спојених. 6. Крајем исте, 134'>. године, крене се опет Душан на Солун тај једини независни град у Македонији који се онрео толиким силним навалама српским. Он је опколио град и ступи у преговоре са једним делом становништва, који му готови беху предати се, кад ал Контак.узен дојури с Турцима у Солун и одбије Душана. Немогући освојити града Солуна ннти придобити на своју страну Млечиће за освојење Цариграда, Душан за иеко време остави на миру грчко царство и почне се снремати за ратовање у Босни, јер се бан босански беше отргао испод српске власти и прешао у католиштво. Ради овога Душан је одазвао скоро сву војску из јужних крајева државе и само но градовима оставио мање носаде. Док је Душан победоносио продирао у Босни и покорио Хум, дотле је Кантакузен помоћу Турака опет завладао Ј. Маћедонијом, нродро' у Албанију, Тесалију и друге крајеве. С тога Душан чим дочује за то. одмах остави Босну и Децембра месеца исте 1350. године, врне се с војском у Ј. Маћедонију те оиет завлада земљама које је Кантакузен опљачкао био. Кантакузен не беше у сгању стати на супрот Душану и поврати се у Цариград где су га чекале пуне шаке посла и тегоба. Иосле овога Душан и опет покуша начинити савез с Млечићима али они н опет не прксташе. Турске чете, међу тим све се више и више умножаваше на балканском иолуострву, те плачкаше иитоме и родне 18'