Просветни гласник

162

6.) На страни 1(Ј. нренаша се она нсга грешка, коју сам навео под 3 ) н ту пнсад не чнни разлнку између «° и «, иа како ће онда знати да чини разлику ученик? Ту писан станља а = 90° (тг/з) што би значнло угао « = 90" = тс/,. Ту јетребало казати овако : угао « = 90" јестеонај угао у степепима нредстављен, којн о,лговара у луку од 7 г/ј и т. д . С поставком наравно да ћо нпсац негде у почетку дела ноказати тачну разлику нзмеђу и л. 7.) На страни 16) нод тачком )ј иогрешно је где се вели : „косинус угла « = ОР". Ова је ногрешка нодобна оној коју сам под • ) навео. Па је иста така грешка учинена и у тачки нод с) где се вели да је „Тангента угла а = АТ" а из разлога под 5) речених. 8.) На страни 20) под V. тачка г. погрешио је речено да су у слици ОР =- со*. а и МР = «т. а, кад је ту узето да је полунречник ОШ = г различит од јодинице. Из тога се онет види нејасно схватање количииа «гп. а и со*. «., а то је за почетнике веома штетно и забунљиво ; што се са спроводним писмом г. нисца баш ни у колико не слаже. 9.) На страни 21. тачци под III., није обЈасњено којим се путем и како до резултата или образаца који су ту написати долазн, зато изгледа цела тачка нросто као неки несвестан рецеит, а такав начин излагања могао би се трпити, кад би то читали већ верзирати математичари, а не деца која се тек црви пут упозиавају са појмовима гониометријских образаца. 10.) На страни 23. у таблици иодвукла се грешка иера, где стоји а = ]/ 1 - а, требало је 8ГП « = ]/ 1 — С08. 2 «. 11.) На страни 43. нод тачком 6.) где се говори како се налази угао неке гониометријске Функцнје онда кад је те Функције логаритам познат, на се вели : да пошто се нађе иоиравка за угао то „њуваља додати синусу и тангенти, а одузети од котангенте и косинуса." Овај став иросто нема смисла атонросто зато што су, као што више иута рекох, углови у виду степена дати ненаименовани бројеви — ноделни бројеви — са њима се не могу гониомегријске Функције сабирати, нити нак можемо степене од гониометријских коФункција одузимати. На место наведеног става ваљало је казати овако : нађепе поправке ваља додати угловима Функција (чгп. *.ап<ј.) а одузети од углова кофункција, и то наравно оних углова који су већ из таблице нађени и преписани. 12.) На страни 53, наведени образац нод 2) а за исти вредећи теорем нодтачком 2) требало је казати

да се тај теорем зове „карнотов," а тек у другој линији /)Олази то, да је исти став општи иитагора. Аналитичка геометрија 13.) На страни 16. задатак под тачком II. није решен једначином нод 2) а та је једначина у =ах -I- 0. Међутим задатак решава ова једначина:х=со/у. «. у— Ј. У задатку тражи нисац ово : „Да нађемо једначину праве, која пресеца ансцисну осу лево од почетка у нознатом растојању ос = Л, а под углом «." Ношто је код писца једначина у = ах +5 резултат решења задатка, у којој се једначини количина и не појављује, то је увиђавно да та једначина и не одговара услову задатка као решење. На истој страни нод III, где се вели : „Да нађемо једначину нраве, каја нресеца апсцисну осу десно од почетка у датом растојању <1 а под углом «" , резултат решења тог задатка јесте по писцу једначина под 3) а то је : у = ах — 6. Пошто се и ту не јавља с1 што је у задатку условљено, то иста једначина и није решење задатка — решење пак задатка и овде јесте ово : х = со1д. а . у -)- Л . Дакле оба задатка ваља другојачије решити. Како ? То ће знати писац. Ето таке неконзеквенције доводе ученика до побрканих пој мова, које је доцније тешко извући из главе. У оба задатка није било говора о значењу количине 0 ; јесте истина нанисато 01) = о (требало је ставити ОЂ = — 6), али није речено шта з г аачи 01) ; а овамо се увукла иста количина у једначину, дакле то нема никаква паметна смисла. ' 14.) На страни 17. под 2. ноказује нисац, како се свака права даје представити овом општом једначином : у = ах 0 па онда даље под знаком „у велн ово : „у њој су дакле представљени и различити положаји праве т. је. да ли она нролази кроз ночетну тачку или просеца апсцисну осу лево или десно од апсцисне осе што се нознаје по вредности количине Ово је став кога и ја нросто не разумем, ја незнам како е моћи једна линија сећи апсцисну осу лево или десно, то би се могло рећи тако само опда кад би се увукла реч, лево или десно рачунато од почетне тачке координата, па што му драго узмимо д,а је баш тако речено, онда се то не нозпаје по количини 6, јер ћ може се и не мењатн, па оиет може права да сече ансцисну осу десно или лево од почетка рачунато, јер ово последње зависи једимо још само од количине а. Нека се сам писац промисли каке иосљедице могу имати таке нејасне и нелогичке дефиниције на ученике, којима је то дело наменио.