Просветни гласник

постдн.е ј

вама и речима. Једно је длеме узело један а друго други нут То се може видети на еамој словенској нородици. У Срба аозор значи пажњу, а у Руса та иста реч значи бруку. Основ је обема речима укорену зр (глагола зрЛ-ти). У нас је та реч задржала своје нрво значење ; у Руса се обрнула у метаФору. МетаФора т.ј . нренос смисла другнје узрок разгранавања језика. У први мах све речи, што их год има, значе нешто стварно У потоња времена прва стварна или конкретна значења узимају се за мислеие представе или појмове. Да узмемо још који пример. Реч сајам у нас значи сабор или панађур ; у Пољака пак иста реч значи само државни, црквени или великашки збор. Наказа у нас значи човека осакаћена или с недостацима, у Пољака просто штету, квар. Наша власт у Чеха значи отачаство ; властвнец, властенецпи у њих је патриотски. Наша иравда и у Чеха и у Пољака је истина. Наш иразник у Чеха значи бесиол ичир. Кад би се хтело тражити, могао би се набирати читав речник оваких разлика. Та словенске језике не разликује граматика, која је у свију, с врло малим разликама, једна, него их највише разликују ове распутице у значењу, које се придаје једним истим коренима. Осим тога неки су се од општих словенских корена или наставака за речи у једноме језику сачували, а у другом погубили, неки су се у једноме језику сачували у ограниченом броју, а у другом ое разрасли у грдну породицу. Није мало принела ни разлика гласова са различитим обртима или заменама њиховим, као што ће ее у своје време видети, а ни то, што су народи, живећи међу разним страним народима, попримали у свој језик и туђих речи и начинили између себе преграду, која се мало теже прелази. 0 овоме се у неколико многи могао уверити, ако се мање или више бавио руским или другим којим словенским језиком. Таквима се увек догађало, да су имајући на уму сриско значење речи били у незгоди са смислом, и докле се год нису опоменули да она реч мора имати друго значење, извесно им није било могућно изаћи на крај с оном реченицом. Тај исти ред морао је бити у сваком језиковном нлемену још од ночетка. Од малога, неразви- |

е з и к а 179

јеног и несавршеног почело се све на овоме свету, па ц језик. Кроз дуго време са развијањем и снажењем његова нераздвојног другара ума, развијао се и језик, пролазећи од свога првог ностанка до својих садашњих облика многе, може бити неизбројнемепе. Догађало се и то, да су у овом путу развијања нека племена застала и закржљавела, друга се уставила негде на ноловини пута, а трећа уздигла до дивне висине. Овеје зависило од многоетручних природних и осталих прилика, згоде и незгоде. То је нак закон који је општи у свему и по коме се и дан данашњи креће све што има да постаје и да се развија. . Оума свега овога што смо о постању језика говорили, може се свесги на ово Дугим испитивањем и истраживањем наука је дошла до тога резултата, да је први језик у оно доба, кад је свој први облик добио и у своме првом образовању готов био, морао биги састављен из .једносложних корена, без ичега другог што ми данас као саставни део језика налазимо. Каквим се дакле путем дошло до ове многостручне и фино склопљене системе, коју ми данас под именом језика познајемо ? Је ли то било каквим чудом и на један пут, или ее то догађало мало по мало ? На ово ћемо питање моћи врло кратко и поуздано одговорити тек пошто прегледамо какви се облицијезика данас налазе на свету. Питање је ту, да ли сви језици, као српски, имају врсте речи, да ли те исте које српски, да ли се те врете речи мењају или не мењају као у нас, да ли им то бива на окрајцима, да ли глаголи имају облике налик на наше, да ли имају род, број, и падеже, да ли им синтакса на онај начин употребљава различите врсте речи и облике њихове као што то чини наша ? Језику је свакоме, китајскоме и турском исто такокао и нашем задатак, да исказује мисли и да спољашњим обликом, чујним гласовима, обележи све разлике смисла и логичкога састављања и гранања, којејеза казивање мисли потребно. Да ли дакле овај задатак сви језици овога света врше онаким истим начином, каквим га вргаи наш језик са својим рођацима ? За овај поеао који се зове класиФикација језика или испитивање разних облика по којимц су склои23