Просветни гласник

п 0 с т а њ

е ј в 3 и к а

тога у вих има за један иети посао по два три така олиеања, и е тога је китајеки језик врло богат у речима или боље корепима. А како је то језик који је обделан, и на ком се толико радило и писало, који је орган једне знатне и далеко развијене цивилизације, то сведочи да његов склоп, и такав какав је описан , ништа не смета својој намени и да у њему може бити потребно обиље речи за апстрактне појме. За нојам исиитивати,истраживати (рга^еп, ипкгзисћеп, 1'огбсћеп) имају они 27 синонима, а за говорити, ре&и, беседити, казати имају 11. Наравно да се сви ти изрази не употребљују нодједнако често, али их језик има и по вољи их може употребити. Китајском су се граматиком бавили Француски филолози . Људи који су тај језик стручно изучавали хвале његову чистоту и одређеност стила и богатство китајске књижеввости. Ако бисмо, дакле, и у ком језику хтели тражити ирвобитну простоту која је морала дретходити садашњој многостручвости облика; ако би нам игде требало потражити како су изгледали и наши језици кад су у постајању своме ииали само корене докле још нису били етекли ни образовали садашње своје Форме; то нам се треба обратити на китајски. Он ее задовољио само с првим стунњем развића језиковног, задржавши га до данашњега дана ; он се из тога првог ступња развића није даље развијао, сачувао га је и до данашњег дана. Али није само китајски језик који се задржао у том стању. Многијезици источне Азије, као што је сијамски, тибетски, за тим неки језици Аустрадије, иду по том типу. И многи су још већма ограничени. Докле у китајском корени, који се употребљују за одређивање значења и нромена његових, могу по вољи стајати и пред основним кореном и после њега, други неки језици такога тина траже да таки одредбени корени дођу само напред, или само натраг, што китајски језиковни систем још већма сужава и укрућује. Због осамљености и несједињивости њихових етихија зову се ови језици изоловани , осамљени, дробни, искидани, или по једносложним коренима њиховим просто једносложни. Ва овима по наредби и склопу својих еаставних стихија долазејезици уралско-алтајски, алтајски,

татарско-монголски или на послетку турански, који се шире скоро но целом континенту североисточне Евроие и Азије, обухватају многе народе и цепају се посебице на многе породице. С тога им и није име утврђено, него се налази тако различито у разних филолошких пиеаца. Склоп ових језика, међу које иду и турски и маџарски , има опет своје особите карактеристике. И у тим је уралско-алтајским језицима ненознато наше образовање речи помоћу наставака. Коренити елог стоји увек у почетку речи, и за њим иду остали слогови за разне Формације и промене смисла. Макар колико тих наставака за разне Формације дометнуто било корену, корен сам остаје чист и непромењен. Нити се он са својим наставцима у једно слива , као што бива у нас, нити они могу својим упливом штогод у њему да пром:'не, нити зарад благогласности нити зарад ичега другог. У нашим индојевропским језицима познато је да често бива да се гласови у корену насгавка ради често промењују. Но у уралско-алтајским језицима не само да то никад не бива, негојош на против, гласова у наставцима се мењају да би се изједначили е кореном, што чини најглавнију карактеристику ове врсте језика. Сви се самогласници у овим језицима деле на тврде: а, о, у, и т. д. и на меке: е, и, и т. д. У наставцима који се ради образовања корену додају могу доћи само самогласници од исте врсте која је у корену , или ако је корен двосложан, онаки какви се налазе у другоме слогу. Из тога узрока сваки наставак има два облика , један с тврдим, један с меким гласником, да би се према гласнику што је у корену могао употребити један или други. Тако турска реч баба отац у множини гласи баба-лар, (лар је наставак за множину), наши оци казаће се баба-лар-ум , од наших отаца рећи ће се баба-лар-ум-дан. Од ал чинити, наставком за неодређени начин мак гласи неодређени начин ал-мак, од сев љубити исти начин неодређени гласи сев-мек по горе споменутим закону тих језика. Тако -исто у маџарском јух-аз-нак значи овчару , и ту је јух корен, аз члан нак наставак за трећи надеж. На против керт-ес-нек вртару, баштовану , има те исге