Просветни гласник

182

п 0 с т а н> е језика

ниставкв за исте облике, с разликом што је самогласник у наставдима њиховим нромењен гла- { сом, да би се изједначио с кореном својим. Тај се закон назива закон хармоничке последовности гласова. У разним дијалектима и гранама ове породице језика овај је закон различито извршен, али се он свуда налази. Ови језици разликују се знатно од онога начина који смо разматрали при китајскоме језику. У њих слогови и стихије које се употребљују за обра- ( зовање разних граматичких облика нису у исти мах и Формативне стихије и самосгални корени. Ти слогови у њих су само Формативне стихије. Тил су они измакли напред од китајскога, у коме се за граматичке облике по два самостална корена узимају. Но ипак ови наставци уралско-алатајских језика стоје засебице, нису срасли један за други, нису се с речју у једну нераздвојну цедину столили, као што је то у индојевропских језика. У нашим речима на име сви елементи из којих је образована реч, стопљени су у таку целину која се често без научног расецања и расклапања не да видети , па који пут и наука има посла док неку целину тачно расклопи у њене саставне делов'е. Гласови свију тих саставних целина различито су се стопили један у други, испретварали се овако или онако, иа је трудно вратити свашта у свој дрвобитни облик, поглавито с тога, што и хорен сам трпи промене, и своје основне гласове ојачава и спушта, по потреби значења. У уралско-алтајским језицима то не бива. Корен, како рекосмо , не мења се никад ни мало. Што има да се речи додаје ради Формације , то се меће корену на краЈу, ти се додатци трпају у великом броју, за свако значење други, и они чувају сваки своју посебност. Саставни делови речи овде су дакле испрелепљивани један за други, нису стопљени, нису срасли један за други. С тога се ови језици зову склоаљени, с прилепком, аглутинирани језици. Тако у маџарском ир је нисати, ир-ок каже се, пишом, ок је нистаЕак нрвог лица једнине. Ират-ок значи чиним да аише , оно ат у среди је узрочна стихија , којом ее на тај облик сваком глаголу може дати узрочно значење. Ееш је нож, Кеш-ск ножеви, кеш-ск-нек ножевима,

Тако у турск'-м сев-мек љубити, сев-ин-мек, љубити се; радовати се: ин-се; сев-е-ме-мек не моЛи љубити , е-моКи, ме-не; сев-ин-ишем-е-мек, не моћи се једандругом радовати , свв, љубити, ин се, иш међусобно, е моћи ме не. По овим се примерима види колико се разних ствари у ових језика потрпа у један облик. Ту нама, треба читава реченица. Но колико би се помислило , да с тиме добија краткоћа речи, ваља се опоменути , да на другој I страни губи јасност и разборитост мисли, где свака нредетава и појам нису изнесени у потпуном облику него се језик задовољава да их негде само од прилике тако рећи стрпа. С друге стране опет у овим је језицима велика правилност. У њиховим су грамитикама непознате разлике и неправилности у именској и глаголској промени; све именице и сви глаголи мењају се по једном истом обрасцу. Читава гомила више мање заплетених облика производи се разним начином од једнога кореиа или основе. Турски глаголи могу да зачуде обиљем својих облика. Придевајући корену пет шест наставака за промену значења, као што су иш међусобно, ин се, ме не итд., по обичају који их свагда умеће у средину међу кореном и наставцима, за облике лица и времена, добијамо целу гомилу облика од једнога глагола. У Финскоме се налази равно нетнаест падежа. У множини сваки падежни наетавак има пред собом насгавак за множину, што опет умножава разликост облика. Род граматички мушки, женски и средњи, не разликују ови језици никако. Око ове две прве ®орме језиковне архитектуре или стила језиковне грађевине нижу ее е већим и мањим одступањем или примицањем различите варијације њихове, где се начини и једне и друге врете стапају у једно , па ее, на прилику, неки облици и неке категорије граматичке изражавају на један, а неке на други начин. Тек се може рећи да је по овоме начину склопљено највише језика на земљи, што их говоре свакојака необразована племена Азије, А®рике и Америке. Пошто смо ради познања различне грађевине језика навели што наведосмо , пе иде у наш круг да се тиме даље бавимо, него ћемо прећи к другим породи-