Просветни гласник

ПРЕДАВАЊА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

цама које су до еад биле главни носиоци образованости и у којих су језици најфиније образовани. Те су породице : симовска или семитска и индојевропска или аријска. Најпре ћемо разгледати крој симовских језика као удаљенији , иа ћемо иосле прећи на породицу у којој се и сами налазимо Савргаенство језиковне грађе у овим двема породицама, у томе је, што је реч са својим коренитим и Формативним саставним деловима тако

188

склоиљена у једно, да чини једну целину; гато се промене значења чине не само дометцама и наставцима него и предметцима и променом гласова самога корена, али на начин простији , који не заплеће етвар и који чини, те су у овом еисгему језика у неку руку прикунЈ.ени у једно начини који еу у оним пређе иобројаним системима јављају појединце, један овде, други онде. (свршиће се)

ПРЕДАВАЊА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИНА НА ПРА^ТИЧКИМ УЧИТЕ^ВСКИМ ПРЕДАВАЊИМА У НЕГОТИИУ држао ЈКив. Ј1. Ј^ имић .

(наставак)

18. ЈТреиенљиве и пепроленљиве речи Именице, придеви, бројеви п заменице говоре се и пишу у разним облицима и с тога се зову — ироменљиве речи. Прилози, иредлози, свезе и усклици говоре се свакад и пижу на један исти начин, па се с тога зову — неироменљиве речи или речице. Именице, придеви, бројеви и заменице мењају своје облике у главноме на један начин, и с тога се те све речи зову једним заједничким називом имена и њихови се облици зову — именеки облици. Глаголи мењају своје облике друкчије, и њихови се облици и зову засебним називом — глаголски облици. 19. Именски облици Падежи. — Облици именски зову се - аадежи. Падежа има за једнину седам а за множину седам. Они се именују: ирви, други, треКи, четврти, иети, шести и седми једнине, а тако исто: ирви, други, треКи, четврти, иети, шести и седми множине. Унотреба падежа Падежи се најјаче разликују међу собом тиме што сваки од њих има у реченицама нарочито своје значење, казујући разнолику везу у којој међу собом стоје предмети, који се именују именицама, описују придевима и броје бројевима и разни односи радње и .ди бивања ка тим предметима. Како су пак везе, у којима предмети могу бити п односи радње или бивања ка тим предметима толико разнолики, да се сви не могу исказати самим падежима, то се поједпни падежи употребљују и с иредлозима. Тако:

У првон падежу мора стојати реч, која је подмет у реченици, а тако и нмеаски део прирока, ако је реч која се мења по падежима, и ако није употребљена с предлогом. На пр. Ученик пише свој задатак. — Шати шије "кошуљу. — Мој брат је учитељ. — Ваши дани су избројани. — Шеширје мој. -■ Ти си девети. Први падеж а према томе и подмет у реченици налази се нитањем, које се начини од прирока те реченпце удруженога с речима : ко или шта. Први падеж не употребљава се ни с једним предлогом. Ово ваља имати на уму при аиализи, те ако се нађе облик које речи онакав исти какав би јој био и у првом падежу, ако је употребљен с цредлогом, ваља одмах знати да није први падеж. На пр. Пало слеме на теме. - Боли ме око. — Ударио сам се у око. У другож надежу, кад је без предлога, стоје додаци разнпм деловима реченице казујући : 1. Да оно што се именују речју, којој је реч у другом падежу додатак, припада ономе што се казује том речју што је у другом падежу. На пр. Ђиноград је Љутице Богдана. — Ово ј' рука нашега Дамњана. — Ал' драгога двори затворени. — Чардак АлексиКа, — Ти си иријатељ мога оца. — Ставише му на главу круну оца његова. 2. Да је оно, што се казује речју, којој је реч у другом падежу додатак, онакво, како се описује речју или речима, које су у другом падежу. На ир. Сад су људи чудновате Куди. — Човек добре руке. — Дође момче црна ока, на вранчиЛу лака скока. 3. Да је онога, што се казује речју, која. је у