Просветни гласник

184

НРЕДАВАЕЕ.А ИЗ

СРПСКОГ ЈЕЗПКА

другом падежу, онолико, кодико се каже речју, којој је реч у другом падежу додатак. На пр. Литра злата. — Имам доста вина и ракије. — Отуд лети јато соколова. — По том прође три године дана. 4. Део онога, што се именује речју која је у другом падежу. На пр Накупова сваке трговине. — Изнесе у зубима иијес ;а морскога. — г Бе несрећа, ту и среИе има. — Докле је вијека. 5. Предмет уз прироке, којима се одрпче подмету прелазна, радња. На пр. Мајке немам, а сестрице немам. — Оца свога нисам ни запамтио. — Не зна језика. — Ви Турака ни видели нисте 6. Време, у које се збило оно што се казује прироком. На пр. Бог не плаћа сваке суботе. — Ми ћемо те често походити, у години свакога месеиа, у месецу сваке Недељице. — Пошли су деветога Јануара. 7. Оно чим се задовољава именски део прирока, казан придевом. На пр. Сит сам свега. — Радин је достојан своје илате. — Ми смо желни добријех гласова. 8. Додатак прирока којије од повратних глагола сложених са нредлогом на. На пр. Да с ејарка сунца нагрејемо. — Здрављица се наносила. —• Да с' напоје хлађане водиие. — Да с' нагледа бела света. 9. Додатак прироку, кад ~је он од некојих непрелазних и од некојих повратних глагола, на пр. Да ме избавиш муке и смрти. — Три пут сх ме роиства опроство. — Бој се Бога , а стиди се људи. — Не сећа се својих иријатеља.— Своје сам се сетио сестрице. 10. Оно што је узрок туђењу , и оно на шта се указује узвицима ево, ето, ено , гле, и т. д. На пр. Мили Боже, тешке муке! — Чудне граје око нашег двора ! — Ето царе лијеие ђевојке, а ето ти од Арапа главе ! — Ево мене и ево вам рата с Турцима. 11. Оно, чим се човек куне. На пр. Тако ти овога и онога света. — Нисам мајко, живота ми мога. 12. Додатак глаголским именицама, којим се казује на чему се извршила радња онога глагола, од. кога је начињена глаголска именица. На пр. Зидање Раванице. Други падеж као додатак разним деловима реченице долази у разноликој служби с предлозима: Без, осим, ван, изван; близу, до , крај , поред, од; више, ниже, врх, уврх. наврх , сврх, изнад, испод; из, иза, испред, око, около, сред, усред, насред, посред; дуж, пут, попут, преко; пре, после, за; у, место; због, рад, ради, зарад, поради; са. Други падеж у реченицама налази се питањем кога ? или чега? с којим се најчешће употреби прирок из реченице. На пр. Ми се сећамо својих пријатеља. Кога се сећамо ? Својих иријатеља. — Кад се пак другим падежем казује време, онда се он налази

питањем: кад ? А најзад, кад се другим падежом казује каквоћа, онда се он налази питањем: Какав, каква, какво. У грећем надежу без предлога стоји: 1. Додатак нрироку, којим се најчешће казује намера илп крај кретаљу или раду, којп се казује прироком. На пр. Дође јунак Босни каменитој. — Кад ја пођем роду моме. — Трчи сине двору бијеломе. 2. Додатак, којим се именује лице или ствар кога се или које се тиче радња казана нрироком. На пр. Еоњу дадох снопак детељане. - Служи њима дијете Грујица. — Рука руци суди. — А нико се јаду не досети. — Ко се туђем злу весели, нек се евоме нада 3. Додатак којем делу реченице, да каже лнце или ствар, коме припада пешто што је у реченици именовано. На пр. Златна су јој крила — Бачевци Дрини на обали, према Осату. — Нико сам себи не може судија бити. 4. Име лица или ствари, коме се или којој се управља клетва, или узвик. На пр. Вако било свакој друзи, која мајке неслушала! Тешко брату једном без другога! Благо мајци која те родила, и јунаку који те имаде! Трећи падеж као додатак чему у реченици долази само с једним нредлогом к или ка (кт>). На пр. Из љубави к нашем народном језику. — К нима језди Владета војвода. — А кад Комнен у планину дође, ка ономе зелену језеру. Трећи падеж налази се у реченицама "питањем коме или чему, у којем се најчешће употреби прирок из реченице. У четвртож падежу без предлога стоји : 1. Додатак прироков, кад је прирок од прелазног глагола, казујући предмет радње казане прироком. На пр. Отворићу дворе јаворове. — Што ти градиш многе задужбине. — Није бабо расковао благо на наџаке и на буздоване. - Да замену стечем за живота. — Голу сабљу преко крила држи. 2. Кад су именски део прирока речи: срам, срамота, стид, страх, брига, туга, воља , онда додатак прироку најчешће од личне заменице долази у четвртп падеж. На пр. Није га страх од страшне смрти. — Препаде се, срамота га било. — Није ме за то брига. — Зар те није стид? 3. Додатак којим се казује мера у простору, тежини или времену. На пр. Служи ме већ треКу годину. — Тежак је једну оку. — Ваљају стотину дуката. — Чекали смо га читав месец дана. — Зид дебео један метар. Четврти падеж као додатак разним деловнма реченице долазп с предлозима: уз, низ, кроз, мимо. На пр.Пустих хрте низ ливаде, аогаре уз дубраве. —■ Диже главу, оде кроз сватове. — Сутра ћу ти мимо двоЈз <?проћи.