Просветни гласник

ПРВДАВАЊА ИЗ

Четврти иадеж стоји као додатак ирироку и уз предлоге: на, о, ио, у, кад се прироком казује кретаае у нростору. На пр. Доћи ће враг по своје. Идите у село што је пред вама. — Обеси хаљину о клин. — Сиђ'те с неба на земљу. Четврти падеж долази као додатак прироку и с пред!озима : за, међу, над, иод, иред, кад се прироком казује кретање у простору. На пр. Мртав паде 1год коња дората. — Докле зађе за горицу сунце. Дође међу браИу. — Кад зачула љуба Стојанова, ишетада пред дворе бијеле. Четврти падеж налази се у реченицама питањем : кага ? које ? коју ? или шта ? с којим се често удружује прирок из реченице. У петом падежу стоји реч која имепује ствар или лице које се дозива. На пр. Оди, брате да се загрлимо! — 0, једини иријатељу, дома мога ! — Шта си дочекала, домовино драга ! Као део реченице пети је паделг свакад додатак подмету, казујући другом речју оно исто, што се именује речју, коЈа је подмет (апозиција). На пр. Ради брате, како те Бог учи. — Падајте, браћо, плин'те у крви. — Гините, браћо, јунаци, људи! Каткад, нарочито у песмама, стоји пети иадеж место ирвога и у значењу првога падежа, и том сдучају и иодмет може бити у облику петога падежа. На пр. Гором језди КраљевиКу Шарко. — Маче војску Ерцеже Стеиане. — Кад то зачу Вукашине Краљу. У шестом ладежу без преддога стоји: 1. Додатак прироку, којим се казују пут или правац или иростор кретању, које се исказује прироком. На ир. Оде Марко гором пјевајући. — Он отиде земљом и свијетом. — Небом свеци сташе војевати. Три девојке цвеће посејале, брдом смиље, а долом босиље. 2. Додатак прироку, којим се казује оруђе, којим се врши радња казана прироком. На пр. Умиј мене студеном водицом. — Пише се руком и иером. Јоште путник туда ногом лаком ходи. — Три је леда главом проломио. 3. Додатак прироку, којим се казује начин, на који се извршује она радња, која се казује прироком. На пр. Тајом иду кроз гору. — Киша пада каиљама. — Моје племе сном мртвијем спава. — Сва се чета ижљубила редом. 4. Додатак прироку, којим се казује време у које се збива оно што се казује ирироком. На пр. Недељом и свецем излазио би с њима у шетњу. - Часом ведро а часом облачно. — Отидоше зором. 5. Додатак прироку, којим се казује шта је неко постао радњом, која се казује прироком На пр. Учнни га дружба старешином. — Да Милоша зетом. учи-

сгнског ЈЕЗИКЛ 185

нимо. — Ко је мене поставио судијом или кметом над вама. 6. Додатак прироку, кад ,]е прирок од глагола: клети се, заклети, кумити, братимити, казујући оно чиме се заклиње, куми и т. д. Иа пр. Закле је небом и земљом. — Кунем ти се Богом. — Кумим те Богом и Св. Јованом. 7. Додатак именскоме ирироку, кад су у прироку нменски део придеви: довољан, илодан, обилан, сиромашан и т д. На нр. Мачва је обилна житом. Овај предео је сиромашан стоком. >. Именски део прирока. На пр. Он ће другим бити Скендербегом. — Учипи се црним Араиином. — Кућа му се куКерином звала. Шести падеж стоји : 1. С предлогом: С, са, су, казу.јућн заједницу или друштво онога што се именује подметом с ким или са чим другим На нр. С ким си, онаки си. — Са Јанком су четири сердара. С вама дошла свака срећа. 2. С предлозима : за, међу, над, иод, иред, казујући место на ком бива или мирује сам подмет, или на ком се ради оно што се прироком казује. На нр. За горицом студена водица. —• Под брегом град. Над водом стоји јела. — Под брегом се јела разгранала. — Тешко је мудроме међу будалама. — Нека је доста љубави међу браЛом — Над водом је лице огледао. Шеети падеж налази се у реченицама питањем: киме ? или чиме Р У егдмол падежу сад се речи не употребљују без предлога. А стоје: 1. С предлозима ири и ирема као додатак прироку, казујући место на ком се налази што се имецује нодметом, или на ком се збива оно што се казује прирокол. На нр. Соба при земљи. — Седлан га коњиц при брегу чека. — Кад је био према цркви. 2. С предлозима на о, ио, у, као додатак прироку казујући место, на ком бива оно што је подмет, или на коме се збива оно што значн прирок. На ир. Бој на Лозници. — Разапеше по иољу шаторе. —У јунаку срце препукнуло. — Виси као капља о листу. Седми падеж налази се у реченицама иитањем: где? Има речн, којима је облик у седмом падежу онакав какав је и у трећем. При одређивању кад је реч у трећем а кад у седмом падежу. да се не би погрешнло, ваља пазити на ово : ако је реч употребљеиа без предлога иди с предлогом к или ка, (а каткад и с предлозима: супрот и спроћу), онда је у треЛем иадежу ; иначе је свакад у седмом. Како иостају имепски облици Основа.— Свака нроменљива реч састоји се из два дела. Један део њезин кроз све њ не облике — у свима