Просветни гласник

ЦРЕДАВАН ј а из

српског јк:шка

иадежима — остаје непромењен. Тај део речи чини да реч кроз све своје облике — у свима падежима именује све једнако једно исто лице или једну исту ствар, или једну исту представу. Тај део зове се основа те речи Наетавци за облике. Да би се добили разни облици од једне цроменљиве речи, те да би се показала она веза — или положај — коју има лице или ствар, кад се њихова имена налазе у овом или опом падежу, додају се к основи с десне стране у разним падежима разни гласови или слогови, који се зову наставци за облике. Пример. Браг, брат -а^ брат -у, брат -е, брат -ом. Некад се ниједна реч није могла навршивати сугласником, него се свака завршивала самогласником. Самогласници којнма су се завршивале речи у првом падежу били су или саставни. делови наставка за саму основу, или су то били уједно и цели наставци за основе. Ти самогласници, ма да су они или наставци за основу или саставни делови тих наставака, за то што се они у првом падежу налазе на краЈу речи, а у осталим падежима место њих стоје наставци за друге облике, зову се и наставци за иуви аадсж. У некојих су речи у старо време у првом падежу били на крају самогласници ђ и б . На ир. Бог%^ бра-т'Б, ства-р^, ау-тЂ и т. д. Ти су самогласиици у току времена у нашем језику ослабили и ишчезли, па су речи у којима су они у првом падежу били на крају остале у томе падежу са сугласником на крају. На пр. Бог, брат, ствар, иут. За оваке речи, које се данас у првом падежу завршују сугласником, пошто им је крајњи самогласникншчезнуо, кажемо да су сада без наетавка у првом падежу. Именске нролене И ако сва имена (именице, придеви, бројеви и заменице) мењају облике по падежима, опет све речи што спадају у мжеманемају уједномистомпадежу једнаке облике, јер на своје основе не добијају једне исте наставке. Тако у једном истом падежу друкчији ће облик имати именица, друкчији заменица, а друкчији иридев, ирема разноликости наставака, које речи из тих појединих гомила добијају на своје основе. Према томе и имају три главне промене у имена -.именичка, заменичка и иридевска. Бројеви који мењају своје облике, мењају их као заменице. А. Иленичка пролена Ни саме именице немају у свима падежима једнаке облике. Према разлпци наставака, које и.ченице у истим падежима добијају, именичка промена дели се у иет врста. По првој врсти мењају облике именице мушког рода, које сада у првом падежу немају наставка.

(које су дакле некада завршивале се самогласницима т> нли б), и именице мушког рода с наставком о или е у првом цаде;ку. На пр. град (градт>), арах (прахт>); иут (путв); Мирко, Шилоје. По другој врстн мењају облике именице средњега рода, које имају у првом падежу наставак о или е. На пр. место, иоље. По трекој врсти мењају облике именице жепског и мушкога рода, које у првом падежу имају наставак а. На пр жена, Никола, судија. По четвртој врсти мењају облике именице женскога рода, које сада у првом падежу немају наставка (које су дакле некада у првом паде^ку имале на крају б ). На пр. ствар (стварБ), кост (костб), маст (маств). По нетој врсти мењају облике именице средњега рода, које ни у старо време нису имале на крају самогласника, него су се завршивале сугласницима: н, т, с, па су спајањем или крњењем гласовним долазиле до самогласнога завршетка. На пр. име од имен, теле од телет, небо од небес. а. Прва врста Па ни именице, које мењају своје облике ио једној врсти, не мењају их у свакој вр.сти све на један начин. С тога и именице прве врсте мењају своје облике по четири обрасца, као што иде: I Ј еднина Множина 1. над. јелен јелен-м 2. „ јелен-а јелен-а 3. „ јелен -2/ ј елен-и.ад« 4. „ јелен-а јелен-е 5. „ јелен-е јелен-м (3. „ јелен-о.м јелен-шиа 7. „ јелен-«/ јелен-мл« II Једнина Множина I. пад. орач орач-м „ орач-а орач-а 3. „ орач-у орач-мл« 4. „ орач-а орач-е 5. „ орач-2/ орач-м 6. „ орач-е.ад орач -МЈиа 7. „ орач-;// ора ч-има III IV Једнина Једнина 1. пад. Мирк-о 1. пад. Милој-е 2. „ Мирк-а 2. „ Милој-а 3. „ Мирк-г/ 3. „ Мблој-г/ 4. „ Мирк-а 4. „ Милој-а 5. „ Мирк-о 5. „ Милој-е 6. „ Мирк-ож 6. „ Милој-еж 7. „ Мирк-// 7. „ Мнлој -2/