Просветни гласник

КРИЛОВЉЕВЕ ВАОНЕ

Родитељи! Ова је баснана вас у прављена. Њомејанисамхтео да извиним деду за непоштовање својих родитеља;јер и н е љу б а в не сматра сесвагда за порок. Јер ако су деца ваша одрасдаи васпитана одвојено одвасу најамничким рукама, зар нисте сами криви, ако у старости недочекате од њих никакве радости? 63. Лисица и хвор — „Куда, кумице, бежиш тако без обзирце?" запита твор ллсицу. ,Ах мој драги кумићу ! опадоше ме, па ме про1наше за мито. Ти<знаш да сам ја у кокошару била судија ; тамо сам своје здравље изгубида од тешког посда; никад нисам љуцки доручала нити мирно доспавала и за то сам у немшшст пада. Веруј ми, куме, то је права беда и клевета. Сам расуди, ко може на свету бити прав ако се буду слушала којечија клеветања. Та зар ја да узимам мито ? Ваљда сам полудила. Ја ћу се на те позвати ; ти по чистој савести кажи: јесам лн ја подложна том греху; помисли добро, сети се и истину рецп." ,До душе, кумице, све је то лепо и красно; но и то је истина да сам ја на твојој њушци врло често перутину видео."

Н иј е ма л о п ри м е р а, да иљуди н а л азећисе у положају наше лије, често уздишу каода последњи гроштроше. Изаистацелаварош знаданиу њих, ниу њиховихжена — нигде ништанема.Аовамо кад погледаш, они — или лепу кућицусаграде,или какво имањекупеи леиоживе. Еако ћешимдоходак с расходом прорачунати? На суду не можеш доказати. И како се н ћеш огрешити, кад им у брк кажеш, дасу и они — брљајућипо мед у—п о кадшт^ своје ирсте лизали. 64. Гуске Потера сељак читав чопор гусака у варош да ирода. Једним дугачким прутом гоњаше их и с њвма до душе доста грубо поступаше. Он је хтео на пазарни дан, а где се тиче интереса ту — не само тешко гускама већ није лако ни људима. Ја сељака и не кривим, но ево како су гуске међу собом говориле, и сретнувши мимопролазеће — на сељака се тужиле. „Мма ли кога год несретнијег од нас гусака? .. Сељак с нама тако грубо поступа, и тера нас као просте гуске, а незна—простак један—да нас мора пошто-

( вати , Јер ми смо пореклом од оних гусака којима је Рим за своје спасење обавезан. Шта ваше, у част њихову тамо су празници заведени!" — „А зашто ви желите да будете поштовапе? заиита мимо пролазећи.— „Па наши нретци" .. „ Ја знам то, и све сам чигао ; но ја бих желео знати, колико сте ви користи допринеле ? "Наши су претци Рим спасли !" „Тоје тако; но шта сте ви урадиле! * „Ми? ништа!" „Па онда чега код вас има доброга ? Оставите ви претке на миру : њима је част одаваназа то што су је заслужили, а ви, пријатељице, само сте згодне за печење." Овој басни могао бисе смисаои боље објаснити; но бојати се, да се гуске не р а ж љ у т е. 65. Дисица Зими у зору, кад се све мрзне, дође лисица на лед, и на једном гротлу налоче се воде. Међу тим, или њеном необазривошћу, или је тако судбина хтела, лисица је крајичак свога репа у воду замочила, и он се за лед замрзне. Несрећа још не беше велика, и није било тешко поправити је: да је лија мало јаче тргла, и један мали прамичак чупе од свога репа прегорела, она би срећно кући побегла. „Но ко да поквари такав леп, китњаст и бућмаст реп !" мишљаше у себи лија. „Не, боље ће бити да мало почекам ; народ још спава, а дако се мало и отопли, па ће ми се реп од леда откравити." И лија тако чека, а реп се све више за лед замржњава. Еад наједанпут ево и свану ; народ се дигао, и чује се жагор. Јадна моја лија, поче ђипати, то на једну, то на другу страну, али репа никако не може од леда да одвоји. На срећу њену протрчи поред ње курјак, а лисица повиче : „Пријатељу, друже, оче! спасавај, јер ја гинем!" -- II кума курја се заустави, да. кума лију счасе. Његова помоћ беше и брза и проста: он јој реп прегризе. И моја ти луда лија — без репа стругне кући без обзира, — радујући се, што је главу ' и кожу избавила.

Мени се чини, дајеова басна и сувишејасна. Да лијаније пожалиламали прамичак своје чупе, она би спасла чит а в р е п. 66. П а с Некакав господин имађаше несташног и безобразног пса. Овај никакву оскудицу није трпео, и друго би псето — на његовом месту — било и срећно и задовољно, и никад му не ба на ум иало да краде.