Просветни гласник

кри.10вљеве басне

196

чнћа и овада оно изабра овна па још каквог ? најдебљег и најматоријег кога би и вук с муком нодигао н понео, па се полагано на њега спусти, и својим ноктима — што је год могао — у вуну упи, и тек сад опази, да је такав ћелепир за њега велики. А што је још дрње и горе било, тај ован беше тако рунат, а вуна густа и коврџљава, да јадно гавранче и своје нокте није могло из вуне ишчупати и себе од беде курталисати. И овај наш кридата јунак заврши своје јунаштво тиме, што сам допаде ропства. Чобани га полагано с овна скндоше, а да не би могао летети, крнла му одсекоше, и деци дадоше, да се с њиме сиграју. Нешто налик на то, врлосе често и међу људама дешава, анарочито ако мали лопов великом нодрававаЈер, за што се велики лопови извињавају, за то исто мале лопове жестоко макљају. 59. Слон и кученде У некакој вароши вођаху слона по улицама и као чудо свету показиваху ; јер су слонови у нас реткост. Читава руља беспосличара иђаше за слоном и чудовиште усхићено гледаше. Однекуд истрчи им кученце на сусрет, па видећи слона, почне лајати, скакати и скичати ; и чисто се чињаше као да хоће са слоном да се у коштац ухвати. „Комшија" рећи ће друго кученце, ,,ман' се, молим те, и немој се резилити; зар ти мислиш да својим лавежом можеш слона уплашити ? Ти си од лајања пресипнуо а слон иде даље и на твој лавеж са свим и не хаје." „Баш то оно и јесте што мене храбри," рећп ће кученце ; јер ја и без боја могу се прочутн као добар јунак. Нека остали пси говоре: „кученце је—како се види—јунак, кадсмеда лаје на слона." 60. Пчела и мушице Две се мушице беху спремиле да путују у туђу земљу, па позову и пчелу. Њима су папагаји напричали чудеса о некакој далекој земљи. Међу тим, и њима самима чнњаше се да им се у домовпни наносе увреде ; нигде их у гостима не трне већ гоне, а од слаткиша не даду ништа да окусе ; измислили некакве стаклене иоклонце и у њих их хватају, анонростим кућама пауци им живети не дају. „Срећанвам пут!" рећи ће пчела, „меии је лено и у мојој домовинп ; од сељака до великаша сви су ми захвални за мој труд, за саће и мед, а ви летите куда хоћете ! Свуда ће вас гонитиједна и иста срећа; нигде нећете бити нријатне и миле, ако друштву не будете ко

рнсне; и тамо куда летите, само ће вас пауци дочекати радо«. Ко се о корнсти своје домовине брине, тај селакос њоме неће да растане. А које те сп особностн л иш е н , њ е м у јетуђаземљапријатна; јер, тамо га нико невиди, и онради што му се свиди. 61. Псето и кон. Псето и коњ, који су код сељака верно служили, нешто се међу собом поџавељају, па ночнудасе рачунају ко више за газду вреди, и ко више ради. Зељов ће коњу рећи: „алиси ми велики госиодин ! Што се мене тиче, ја не бих ни трунка зажалио, ако би те газда са свим отерао. Чудна ми чуда као да је бојаги велика ствар — вући или орати ! У твоју похвалу ништа се више и нема рећи, па можеш ли се ти ма у чему са мном равнати ? Ја немам мира ни дању ни ноћу : дању овце од курјака браним а ноћу кућу од лопова чувам." — „До душе, оно јетако," рећи ће коњ ; „но кад ја н а . бих орао, кажи ми, шта би овде чувао и како би без хлеба живео ?" 62. Кукавица и грлица Кукавица стојаше на јасици и жалосно кукаше. „За што си тако тужна кумице ?" запитаће је грлица с једне гранчнце. „Или те је ?као што је иролеће прошло, а с њиме и љубав минула, или — што је сунце од нас нодаље отишло и ми се зими приближили ? „Како јадница да не тугујем и не јадикујем?" рећи ће кукавица. „Само помисли, мила моја кумице, овог нролећа сам мати постала; но ах! деда моја неће за ме ни да чују ни да знају. Таку ли сам награду за своју љубав дочекала ? ! Како да ми срце од туге не пренукне, кад ногледам како се тичићи око своје матере умиљавају, а пилићи на позив квочке нрикупљају, аја као очајница седим сама, и не знам шта је ласкање и љубав дечија." „ Јаднице моја ! ја те од свег срца сажаљујем ; кад мене дечица моја не би волела - ма да такви примери нису ретки- ја бих од туге скапала; дакле ти си и дечицу извела ? Но молим те, кажи ми, кад си ти доснела и гнездо направила ? Ја то ннсам видела ; јер си се ти неирестанце проводила и којекуда летила." „Каква будалаштина" ! рећи ће кукавица, „ваљда сам луда да толико лепих дана проведем лежећи на гнезду. Од тога ништа не може глупље бити ; Ја сам ј ајца свагда у туђа гнезда подметала." „Пакакве ти тражиш милости од -деце? " беше одговор грличин.