Просветни гласник

27*

УАИИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

нужди, морао да скрати или сасвим изостави млоге и млоге важније ствари из историје. Шта значи говорити о Немањи , како .је те н те градове заузео од Грка, а не казати на. заиршетку и које је изгубио. Или говорити о његовим ратовима, а нзоставити део о богомилима у Србији. На једном месту говорећи о светом Сави како се покалуђерио вели: Кад Немања ово дозна, буде му најпре криво, но носле се и сам покалуђери , па меће кад? Или нричати деци — и то ногрешно , — како је Урош пренаром преотео престо од свога брата Владислава, па за то се јако трудио, да се народу допадне са својом владом (?) н т. д. Имали би још више замерања да учинимо г- Никетићу, где се је огрешио о историјску истину, као и то, што ставља у учебник за основне школе нроблематична нитања о смрти Урошевој и нрестоници краља Драгутина, али држимо , да је оволико , колико смо изпели о самом делу, довољпо да се оно по себи квалиФикује. После тога, кад историја заузима тако важно место у васпитном делу, нарочито за малу децу, требало би захтевати , да је г Никетић свуда, после сваког исторпјског важнијег догађаја код појединих владара, стављао н нека питања у виду поуке за децу, да изведу она сама, шта је добро, а шта ли пак зло; јер би тиме морална страна у историји била заступл.ена. А ту је имао широко поље, да свуда уплете п онај део, који је много вреднији, него ли што је наводио како је Владимир заволео Еосару, кћер бугарског цара, илп како је Душан онолике ратове водио и млого п млого земаља отео, као што он вели у својој историји. Има и неких мањих погрешака у језику, али држим, да су се оне више у хитњи нодкрале, пошто г. Иикетић, доста лено и правилао нише, као што сам могао видети из његовог дела. Само с тога, што је боље, с ногледом на сирему млогнх наших учитеља и на нрилике школске, имати и лошију књигу, него ли никакву, ја сам мишлења, кад је већ било томе подобних нримера, да се и г. Никетићу дозволи , да о свом трошку печата и продаје своју историју за основне школе, докле се не изради боља , која ће одговарати новом наставном програму н сувременом напретку ове науке. 9. Фебруара 1883. годнне У Веограду. Д. ј Јованови-к. Просветни Савет усвајајући мишљење реФерената одлучио је:

211

Да се „(раска Историја « за III. разред основне школе не може примити као школска књига пошто има у њој ногрешака нсторијских. РеФерентима Вуловићу и Јовановићу одредио је Савет по 40 /шнара хонорара. Ношто је дневни ред исцрнеп , потнредседник је закључио састанак. САСТАНАК С1Л 4 Марта 1883 Београд. Били су: потпреседник Ј. Пецић редовпи чланови: .Буб. Клерпћ арх. Дучић, М. Зечевић, Драг. Јоваиовић, Др. Л. Стевановић; ванредни чланови Бор. Тодоровић, Б. Козарац, Ж. Снмић. Па основу члана 3. пословшша позвати су и дошли: С. Лозанић, Др. Л. Докић, Св. Видаковић, Др. М. Т. Леко. Привремени пословођ Др. Пик. Ј, Петровић, I Привремени иословођа прочитао је запнспик 147 састанка. На захтевање др. Л. Докића, Просветни је савет са 5 противу 3 гласа одлучио: Да се у овај протокол унесе и нрограм за познавање човека п негу човечијег тела онакав какав је од стране комисије ноднет просветпом Савету. У осталом протокол се прима. II. Живојин СимиК, прочитао је занисник 148, ванредног састанка, који је Просветни Савет усвојио. III. По предлогу др. Л. ДокиКа Просветии. је Савет одлучио: Да се у занисницима рада наштамнају у целини предлози за сталне наставне програме за Антроподогију за VII. разред и Зоологију за III и VII разред. IV. Пошто је на 148 састанку одбачен предлог за програм наставни за Геологију; тоје Просветни Савет на предлог М. Зечевића решио: Да се о томе извести г. министар просвете и црквених иослова, с молбом за наређење, да се нов програм за Геологију пошље Просветном Савету. V. Др. Л. СтевановиК, јавља да се договорио с д-ром А. Докићем односно програма за Познавање човека и негу човечијег тела. За тимје наставио читање самога програма. РеФеренат Стевановић прочитао је први део програма о познавању човека 1део антрополошки) све до одељка о нези органа за кретање, Пошто су се оба прегледача у свему слозкила што се прочитаног дела тиче; то је просветнп Савет примио прочитапи део наставног ирограма , мењајући само неке називе. С овим је састанак закључен.