Просветни гласник

212 110СТЛЊЕ ЈЕЗИКА

ПОСТАЊЕ ЈЕЗИКА (СВРШЕТАК)

У еимовеку породицу језика прииадају народи аеиреки, Финикијанеки, јеврејски, тунски или картагински, и арански , који сви имају часна меета у историји света и цивилизације. Да Аране, и ако су мухамедовцн, треба двојити од монгодских Турака, и да они имају непобитних заслуга за историју науке, свакоме је довољно познато. Аеирци су такође нознати из историје, и у новије се времс јевропека наука особито труди да уважи и проучи њихове заслуге за образованоет. Финикијанци, Енглези старога света , и Тунци или Картагињани, такође су иознати ио добру. Од Јевреја, на пос летку, и Арапа изашле су главне системе религије које су данас прекрилиле највећи део евета. Систем језика ових народа врло је ориђиналан. Као основа свега склопа овоје. Симовске основе ио правилу имају три сугласника, дакле сугласно тројсгво. У арапскоме, по том , у највише случајева добија сваки сугласник по један самоглас, начином који ће ее даље показати , и речи постају врло често тросложне. Но држи се да је скраћењем, које је главна последица трајања језика настало доста двосложних речи у којима се ииак но правилу налазе по три сугласника. У араиском се врло ретко налазе основе са четири еугласникн. Осим тога корен речи никад нису еамоглаеници него једино сугласници. То ће рећи : докле је у индојевропском и у осталим језицима самогласник у корену исто тако еаставни део корена као и еугласник, и докле се самогласник исто тако мора мењати по гласовним законима као и сугласник, у симовском је уметање еамогласника међу корените сугласнике поглавити начин образовања речи и облика. У њих су, дакле , по правилу еугласници коренити, а самоглаеници, ма на ком месту стајали Формативни део речи. Тако на прилику у арапском к—т—л, та три сугласника, јесу корен, који у опће значи уС^јати. Од тог корен катала значи: он убија, кутила ; био је убијен, кутилу, били еу убијени, уктул : убиј; катил : убијајући; иктал чинећи да се убија , проузрокујући убијање? катл; убилац; китл; неиријатељ? кутл; убилачки, итд.

Упоредо е овим унутрашњим врло чудноватим образовањем речи долази спољашњи начин образовања. И они употребљују наставке и предметке и ио каткад још и уметке , т. ј. умећу ради образовања новог значења ноједина слова и слогове у корен. Али се ти начини, и ако ее налазе , ииак елабо уиотребљују, поредећи симовску употребу тих средстава са уиотребом коју тим ередствима друге језиковне Фамилије дају. Главно средство промене јесте у менању значења, а малајествар оно што остаје за дометке, иредметке и уметке Гомилања наставка на наетавак, ироизвођење од већ произведенога готово је непозната етвар у кругу симовских језика. Тиме симовски корени добијају особиту једноликост, и то својство унутрашње гласовне промене двоји еимовске језике особитом провалом од свију оеталих. Везање значења са еамоглаеницима који се међу сугласнике умећу иде дотле, да излази како мекши еамогласници и и у означују елабије . непрелазно, значење, докле се иунијем самоглаенику а придаје јача сила: катала; значи: убија, а кутила : убијенје. Но ово се начело не би дало следствено извести. Симовеки глагол разликује се у великој мери од индојевропскога. И у њему ее разликују иста три броја; једнина, двојина и множипа, иста три лица; црво, друго и треће, и лични наставци ових облика образовани су на исти начин додавањем заменичних стихија на глаголске корене. Али у другом и трећем лицу еимовски језик разликује род подмету. Тако каталат значи она убија, а катала он убија. Још значајније је како они разликују време, етвар важну у глаголу. Основна иодела времена на прошло еадашње и будуће, која се нама чини као са свим неопходна, Симовцу је недозната. У њих имаЈу само два времена, која ее у употреби претурују једно за друго и тешко је руковати с њима; аједно значи евршену или тренуну, а друго несвршену или трајну радњу, и свака се од тих радња може употребити и за прошло, садашње и будуће. Свршено је (тренугно) ориђиналиије, и лица му се образују заменичпим наставцима, носвршено (нонекад будуће)