Просветни гласник

ПРЕДДВАЊА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

ПРЕДАВАЊД ИЗ ОРПСНОГ ЈЕЗИНА НА ПРАКТИЧ1\ИМ УЧИТЕЛБС^ИМ ПРЕДАВАЊИМА У НЕГОТИНУ држао ^Кив. Ј1. С имић (настдвак)

Б. Заменичка промена. Гдедајући на облике заменице се деде у две гомиле : заменице без рода и заменице с родом. Заменице без рода су личне арвог другог и сваког лица. Без рода зову се за то што немају друкчијеоблике за род мупхки, друкчијеза женск I а друкчије за средњи него се у једном истом облику говоре за све родове. Заменице с родом су све остаде заменице (у које долазе и личне трећег лица), а зову се тако с тога што су им различни облици према родовима. а. Залепице без рода. Заменице без рода не мењају обдике добијајући наставке на основе, као што то бива у других речп, него мењајући саму основу. Првога дица Другога лица Једнина Једнина 1. ја ти 2. мене, ме тебе 3. мени,ми(мене) тебп, ти (тебе) 4. мене, ме тебе, те 5. - ти 6. мнбм, мноме тббом 7. мени теби

Првога лица Множина 1. ми 2. нас 3. нама, нам, 4. нас (не) Х.иД —

Другога лица Множина ви вас вама вам(ви) вас (ве) ви вама вама

6. нама 7. нама Сваког лица : 1. пад. — : 2 н. себе се ; 3. пад. (си) ; 4. пад. себе, се ; 5. п. — ; 6. пад. соббм ; 7. пад. себи. Облици у заменица првог и другог лица у 1. пад једнине и у 3 и 4. множине старински су, и у говору чују се још по где где, а у књижевности се не употребљују. И 6. множине гласио је некада нами вами и ови се облици где где чују а у књижевности употребљавају их Хрвати, а ми не. Краћи облици : ме, ми, те, ти, не употребљују се у почетку реченице, нити кад је сила мисли на за-

мевчци ; на лр. Звали су мене, а не тебе ; или : Звасу и мене и тебе. Од оввх краћих облика с иредлозима се у нотребљују ме те кад су у 4 пад. (јер то, и јесте прави облик тога падежа), а у 2. и 3. пад. не употребљавају се никад с предлзоима. б. Заменице с родом Заменицес родом мењају своје облике по дпа обрасца. I Једнина Мушки род женски род средњи род 1. пад. сам сам-а сам-о 2. „ сам-бга (-ог) сам-е као у мушк. роду 3. „ саМ-б му (б м) сам-бј као у мушкомроду 4. , као 1, или 2. и. сам -у сам-о 5. „ сам сам-а сам-о 6. „ сам-иж (ијемј сам-бм као у м. роду 7. „ сам-бж (-бже) сам-ој као у м. роду. Множина Мушки род женски род средњи род 1.пад. сам-и сам-е сам-а 2. , сам-их (-ијех) овако у сва три рода 3. „ сам-им (илш,-ијем) овако у сва три рода 4. „ сам-е сам-е сам-а 5. „ сам -и сам-е сам-« 6. ,, сам-Гш« (-ижа,-ијем) овако у сва трирода 7. „ са м-им (-Гша,-ијем) овако у сва три рода Главни су наставци они изван заграда а говоре се и пишу и онаки, какви су у заградама. Наставци ијем и ијех долазе само у јужном дијалекту, с тога што су и наставци им и их били некада ^м и 'ђх. Ну и у јужном говору врло се често говоре заменице с насгавцима им и их.

II Једнина Мушки род женски род 1 пад. наш наш-а 2. „ наи1-@га(-ег) наше3. „ наш-ел«/(-ел«) наш-ој 4. „ као\.или 2. и. наш-г/ 5. „ наш наш-а 6. „ наш-Гш наш-бл« 7. „ наш-еж наш-бј

средњи род наш-е као у м. роду као у м. роду наш-е наш-е као у м. роду као у м. ро]уу