Просветни гласник

СРПСКОГ ЈВЗИКА

219

Образад је : Мушкн род

Једнина женски род средњи род

пад.

ЖЈТ

жут-а жут-о

жут -а

жут-е жут-а

жут -у

жут-бј(а не -м) жут -у

жут нл.и ж\та

жут -у жут-о

■п

(нема.)

--Т ——

Ј 1

жут им (а не-ом)

жут-ом жут -им (а не-ом)

жут -у

жут-ој (а н е-м) жут -у

Множива. 1. над. жут -и жут-е жут-а 2. „ ;кут-мх тако у сва три рода 3. „ жут -им (-има) тако усна три р(>да 4. „ жут-е жут-е жут -а 5. „ 6. „ жут-им (има) у сва три рода 7. „ жут-им (-има) у сва три рода Некоји од гласовних закона, који се нримењују код именица, нримењују се и код придева. Тако : 1. Између два сугласнака на крају и код иридева уме ће се самогласник а : добар од основе добр ; сладак од основе сладк и т. д 2. Сугласник л на крају претвара се у о : нагао од нагал од сснове нагл; бео од бел, и т д. .1. Прилагођавају се сугласници по звучности: слатка м. сладка од сладак ; ниска од низак и т. д. 4. Самогласник о мења се иза непчаних сугласника у е: вруКе м. вруЛо ; риђе м. риђо ; смеђе м. смеђо. Грлени сугласници г, к, х сада се у придева не мењају у з, ц, с пред саагохмасником и. Али каткад нађе се ииак : једнаци м. обичнијега једнаки. 6. Пролена одређених нрндева. Одређенога види придеви посталп су у старије време од неодређених придева, кад се неодређеном виду придева додала дична заменица трећег познатог лица и (јт>:=ј 1)=и) ја је те су изишли облици у 1. падежу жутт>-и = жутни = жутии = жутп жута-ја = жута-а= жута = жута жуто-је = жуто-јо= жутоо = жуто Тако су исто и у осталим падежима облицима неодређеног придева додавани облици заменице и-ја-је : добра-јего, доброу-јему и т. д. С тога што су се у облицима одређених придева мењали неодређени придеви на свој начин а заменица опетна свој начин, те се тако стицала и промена именичка и заменичка у једним истим облицима, та се промена звала сложена иромена. Ну од оваке сложене иромене одржали су се само облици у 1. 4. и 5. пад. једнине у мушком и средњем роду, и у 1. 2. 4. п 5. над. једнине у

женском роду, а у множипи у 1. 4. и 5 падежу свију родова. Облици одређених придеиа у осталим падежима постају од основа неодрђених нридева заменичкии насгавцима. Образац је : Једнина Мушки род женски род средњи рол. 1. пад. жути жута жутб 2. „ жут-бга(-ог) жуте жут-бга (-бг) 3. „ жут-бл«г/(-ол, оме) жут-бј жут ому (6м,-оме) 4. „ жутп (или као 2. и.) жуту жутб 5. „ жути жута жутб 6. , жут-Гш (нјем) жут-бж жут-хш (ијем) 7. „ жут-б.м жут-бј жут-бж Множина 1. над. жути жуте жута 2. , жут-иж (ијех) Тако у сва три рода 3. ;; жут-ИЈН (-П ма, ијем), Тако у сва три рода. 4. „ жуте жуте жута 5. „ жути жуте жута 6. , жут-им (ижа,-ијем) Тако у сва три рода. 7. „ жут-им (-и ма, ијем) Тако у сва три рода. Нридевп којих основе постају наставцима ј г х> ск%, љб као : божји, рпбљи (риб-јт> = риб-л-јг = рпб-љ-и), дмвљи, српски средњи, крајњи и т. д. говоре се само у виду одређеном. Како су придеви у многим својим облицима узајмили наставке од заменица, тако су опет некоје заменице примнле неодређени облик од иридева кроз све падеже. Нарочито присвојне замени1х,е трећег лица познатог употребљују се често и лепо у облицима неодређеинх придева. Поређење нрндева Кад два лица две ствари, или две гомххле ствари имају једну исту каквоћу или особину, али неуједној пстој мери, на кад се хоће да се придевом изрази та каквоћа у већој или мањој мери, онда се то зове поређење иридева. Поредити се могу само онисни придеви. Ако се пореди каквоћа, двају лица пли двеју ствари, или каквоћа двеју гомила лица или ствари, па се казује да једно лице има исту какчоћу али у мањој или већој мери него друго, или да једна гомила лица или ствари има исту каквоћу али у мањој или у већој мери него друга, онда је то ирви ред иореЏња. На пр. И Милан и Мплош добри су ученици ; али Милан је опет бољи од Милоша. Ако ли се пореди каквоћа коју у различној мери имају најмање три лица илн три гомиле лица или ствари, па се нрндевом хоће да изрази каквоћа лица ствари, или гомиле, која је има у највећој или нај28 *