Просветни гласник

220

нредавања

ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

мањој мери од свију осталих, онда је то други ред иоређепа. На пр. Драгутип, Вдадимнр и Велпмир добри су ученици ; ади Драгутинје бољи од Владимира а Велимир је најбољи. И првог и другог реда поређени придеви ва.зда су вида одређеиог. а. Поређење првог реда За поређење првог реда основе прндевске добијају наставке ј ш, иј. 1. Наставак ј подешава се са сугласпицима иза којих дође по законима јотовања. Њиме постају за ноређење основе ових придева : бел-ј-и —бељи ; драгј-и = дЈтжи ; бесн-ј-и= бесњи = бешњи ; благ-ј-и = блажи ; блед-ј-и = блбђи ; брз-ј-и = бржи ; врућ ј -п = врући; глух-ј-и = глуши ; горак-горк ј-и = горчи ; грк-ј-и = грчи ; густ-ј-и = густ-ј-и =гушћи дебео-дебел-дебел-ј-и = дебљи ; дуг-ј-ид^жи ; живј-и = жив-л-ј-и = живл.и ; жут-ј-и = жући ; крив-лј-и = кривљи ; крут-ј-и = крући : ласан-ласњ-ј-и = ласњи=лашњи ; луд-ј-и=луђи ; љут-ј-и=љући; младј-и, млађи; млак-ј-и=млачи; мрк-ј-и= мрчи: риђ-ј-и= риђи ; сед-ј-и = сеђи ; скуп-л-ј-и = скупљи : груб-лј-И = грубљи ; сух-ј-и = суши ; сув-л-ј-и = .сувљи тврд-ј-и = тврђи; тесан-тесн-ј-и = тбшњи: тих-ј-и = тиши ; туп-л-ј-и = тупљи; худ-ј-и = хуђи; црн-ј-и= црњи; чврст-ј-и = чврсћи = чвршћи; чест-ј-и =чесћи = чешћи У неких се изосгави од придевске основе наставак којим је она постала па се место њега дода наставак ј : гладак-глад-ј-и = глађи ; жидак-жид-ј-и = жиђи ; житак-жит-ј-и = жићи; кратак -крат-ј-и = краћи ; мрзак-мрз-ј-и =мржи ; низак-низј-и = нижиј близак-близ-ј-и = ближи ; илитак-плит-ј -и = плићи ; танак-тан-ј-и = т§,њи ; тежак-теж-ј-и= жежи ; узак-уз-ј-и = ужи ; висок-вис-ј-и = вишп ; дубок-дуб-ј и-дуб-д-ј-н = дубљи ; жесток-жест-ј-и = же шћи ; широк-шир-ј-и ш шири : грдан-грд-ј-и = грђи. 2. Наставком ш постају основе за поређење од иридева: леи-ш-и = лепши ; мек = мекши ; лак = ла кши. А може се наћи да су на овај начнн грађене основе за поређење и у неких придева., којима су обичније основе за иоређење грађене на друге начине: здрав = здравши (обичније здравији) ; слаб = слаиши (обичније слабији); рђав = рђавши (иначе рђавији) ; скуп = скуиши (иначе скупљи) ; груб = груиши иначе (гр бљи). 3. Сви остали иридеви добијају за поређење наставак иј%-ија-ије, пред којим се грдени сугласници претварају у непчане.* На нр. нов = новијн ; строг = строжији ; славан =славнији ; богат = богатији ; хитар = хитрији ; побожан= побожнији ; креиак = крепчијн ; љубак = љупчији ; и тако : впсок = височији (иначе виши); жесток = жесточији (иначе жевдћи).

Неправилно бива од: добар-бољи : зао-гори ; велики-већи ; мади-мањп : дуг-дуљп. Кад се пред придеве поређене у првом реду метне нај, онда се добију поређени придеви другог реда најслађи пајдражи, најбољи, најмањи п т. д. Поређени придеви мењају обдике у свему онако, како их мењају одређени придеви. 20. Глаголски облици Пошто глаголи казују да се нешто ради, или да нешто бива то и облицн гдаголски казују једни време, у које се та радња ради, иди бивање у које се догађа, а други казују начин којим се та радња или бивање исказује. Она нрви обдици зову се времена, а ови други — начини. У сваком пак времену имају још по три облика у једнини и по три у множини , који се зову лица, те се свакад зна да ли радњу радп ирво, друго или тре~Ке лице. Л.ица у глагола управљају се по лицнма која раде, с тога увек уз заменице ја ми стоји и глагол у арвом лицу, уза замепице ти, ви стоји гдагол у другом лицу, а уза заменице он, она, оно, они оне, она, и уза све остале речи, које у реченицимогу бити подмет стоје гдаголи у треКем лицу. У глагола има још облика, који се зову глаголски ирилози и глаголски иридеви. Употреба глаголских облика а. Времена Вреле садашње. Кад се исказује радња која се у исти мах и ради, иди бивањ<', које се у исти мах догађа; или кад се исказује радња таво као да би се. у исти мах и радида, онда се то исказује обликом који се зове — време садашње. На пр. (ја) стојим ти говориш, (он) иише, (ми) куиујемо, (ви) идете, (они) сиавају. Те облачи дивио одијело. — Везана га воде кроз планину. По томе што радња казана у садашњем времену ио правилу треба да може трајаТи све једиако, докле се о њој говори, време садашње у правом смислу његова значења могу имати само трајнн глаголи. Али се и од треиутних гдагода унотребљава садашње време . 1 Кад се исказује радња, која се обично ради у свако време, или бивање које свакад као по неком закону бива. На нр. Невоља свачему човека научи. Па и оно ведро небо горе, и оно се за часак навуче бура духне, громови захуче. — Огњени тресак удари најпре у врхове високих гора. 2. У додатим (иоређеним) реченицама. На пр. Ако слаже, даж му на поштење. Мање чете на све стране повдљи, да га ириме ако на њ наиђу.