Просветни гласник

ПРЕДАВАЊА иа СРПСКОГ ЈЕУИКА

3. Кад се употреби друго а треће лице једнине п треће лице множине у реченицама у којима се подмет не нменује, те се може макар ко нли многи замишљати као иодмет. На ар. Еажу. —Тако се рекне. — Песма се разлегала, куд се год макнеш. 4. У историчком или прииоведачком сдогу, кадсе хоће да причаае буде живље употребљавају се облици времена садашњег место облика пређашњег тренутог, и тада се зове садашње историчко. Садашње историчко време употребљава се и од глагола трајнпх ади најчешће од глагода тренутних. На пр. Царев син усие још једну чашу воде, пукне обруч и трећи ; онда се буре расаадне, а змај нздети из љега иа на нуху ухватн царвцу и одмесбје. — Ноштосеон вјзаги п баба о стане сама с дететом, онда ми стше го.,орити. Облпком садашњег времена често се казује радња која ће се тек у будућности радити. На ир. Сутра идем у доб . — Данас ми долази брат. — Ероз неколико дана шилем му новце. Времена нрошаста. — Кад се казује радња, која је у протлостп рађена лди бивање које се у црошлости догађадо, онда се то казује облацима, који се зоиу — ирошаета времена. Нрошастих времена има четири: 1 Пређашње тренттно (аорист). — Кад се хоће да исЕаже радња или бивање тако, као да се или цела радња свршила тако реКи у једнол тренутку (ограпичеио трајане), или да се означн тренутак у који се радња или биваае започне и у који се радња ида бдваље заврши, онда се то исказује обликом, жоји се зове вреле нрећашње хренутно. На нр. Госиод рече ученицнма. — Ражљути се зжају огаевити, па се изви небу под оГиаке. — Како стиже суице грану. — Окрспу га низ иоље Косово. - Па закука ка'но кукавица. — Завикаше кићеии чауши. Кад се хоће да и«|каже радња, која ће се радати у будућносм али бивање, које 1е се у будућаости догодити ну хако као да се зна, да ће то однста бити што се глаголои казује, иаое на основу те извесности исказује као да ]е то већ бидо, — онда се то што ће биги у бултћноста аеказује обдаком шре/јаишег тренутнсг вреиена. На ир. Не сложи се барјам еа Божићем. — Ко се за вешала родио, не утоаи се. Ја ћу узета једнот коња, на одох по свијету - Не угоји се прасе уочи БожнЈа. 2 Пређашље грајно (имжрфекат). — А кад се хоће да аенаже б иваље иди радља, која се раднла у нрошдости ну тако, да З е трајала неограничет, дуже ереме (шограничено трајње), окда се то исказује обликок гдаголскнж који ее зове - ђрсме иређашње трајјно. Трепугни глаголи, с тота што радња, коју онн покабују ае коже грајати, ш могу имати

овог облика. На пр. 0 томе ннкад не говорисмо. Сестрица се брату кунијагие. — Сунце се лагано у море сиушташе и тпха но иохладиа ноћ настуиаше. Оба ова времена, п нређашње тренутно и пређашие трајно употребљују се у реченацама, којама се исказује жељење. На ир. Чудна ти мигодинца дође. Добро та ми код тебе бијаше. — У овом случају замеиица ти (3. пад. јед. од зам. 2. лаца) додаза у место речце ли. 3. Прошдо време. — Кад се хоће да искаже да се бивање или радња само догодила уирошлости неозначавајући ни колико је трајало, ни да ли се скоро или одавно догодало оно, што се казује глаголом, онда се то исказује обликом који се зове ирошло време. На ир. Сарајево што си аотавнело ? Милош и Сава другарп су од кад су зазнали за се. Он је имао себи девојку, какву сиака земља нема. Бог је створио сает из ничега. ■4 ЈЈреие давнонрошдо. — А кад се хоћедаискаже да ее бавање али радња догодила и свршила у црошлостЈ ире него што се догодндо друго нешто што се или исказује иди замишља, а што у онај мах: кад се говори сматра такође као прошло, онда се то исказуЈе обликом који се зове — време давноирошло. На ир. И сам сам тамо био иослао своје сннове, на сад су се вратали. — Старииа Новак свршп своју ириповетку, с које се свијем тако ражалило било да нико ријечи дуго не могаше ^проговорити. — Сви се Богу бјеху обрнули. Наиомена. — Пру удотребн дређашњег тренутног и иређ. трајног гледа сена то, да ла је бавању илн радњи трајање бало ограничено пди неограннчено: а ира улотреба прошдог н давнодрошдог гледа се на то, да ди се зна кад се догодддо оно што се глагодом казује илд се не зна. Време будуке. — Кад се хоће да искаже да ће се радња тек радити, дди бивање тек догодити у будућности онда се го исказује обдиком, којн се зове време будуЛе. На пр. ЛашАу за народ мој. — Воловаћу ареболети неЛу. — Онда Ке доЛи свд грађани и гледаће трг, а девојке које дођу ио воду, говориКе ■ ио граду. Кад ее у реченицд исказују две радње, које су се догодиде у прошлоети, па се хоће да учини разлика дзмеђу оне, Еоја се догодалапре н оне која се догодила иосде, казује ее будућкм врекеном она, која се догодала после. У таком смислу унотребљено будуће време зове се будупе историчко. На нр. Пошто еви поседаше, оада ће најетардји жеђу њима отиочети оваки разговор. Кад се хоће да аекаже дешто, о чему се не зна поуздаио да ди с-е догодндо лдв не, исказује се облдком времена будућег. На пј>. А човек биКе зар