Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРООВЕТНОГ САВЕТА

бора цредлаже да пе би требало молиоцу уважити захтеване године сдужбе, пошто нема доказа о неким особитим засдугама, а и годинама је врло млад, па овде може потпуно упоредо корачати с друштвом, ако се труди. Овај предлог Просветни је Савет примио. V Шинистар иросвете и црквених иослова, иисмом од 15. Марта ПБр. 1940., спроводи на преглед и оцену геограФСку карту „ Сриске Земље " од В. Карића. Упућује се Јов. Ђорђевићу и да се замоли за то г. А. Алексић. VI Председник саопштава Савету писмо министра иросвете и црквених иослова, од 16. Марта ПБр. 1831., којнм снроводи понрављену Алгебру Р. ПејиКа проФесора и одговор истога на реФерате о тој алгебри. За тим је Ст. Д. ПоиовиК, ирочитао следећи одговор Р. ПејиКа на реФерате о веговој алгебри: „Господипу Министру просвете и црквених дела Еад за оцењивање књига писаних за школеку потребу пре коначно одређеног еталног програма важи и данае у луној снази акт. г. Министра нросвете од 4. Декембра 1880. г. НБр. 6578 („Просветни Гласник,, II година ирва свеска страна 2.), па се ири оцењивању моје алгебре ни г. реФеренат ни нросветни Савет не обзире на начела тога акта по ком „изврсна дела могу на наставни програм имати више уплива , но наставнн нрограм на литературу,* — онда сам ја у иуном праву умолити г. Министра, да са гледишта горе наведеног акта на ново оцени решење Главног просветног савета о мојој алгебри. Ова пак моја молба има тим више основа што је решење Главног просветног савета основано на ре®ерату г. Пере Живковића, а гледиште тога ре®ерата у главно ме је по све апсурдно. Јер кад г. ре®еренат вели: в 0н" т. ј. писац алгебре — „коме је познато да се садржина његовог дела не слаже са наставни нрограмом, — па шта више привременим, —! који показује како треба написати овакова дела:" — а на другом месту : „А ја се нећу упуштати у то, какав треба да је нрограм из те науке за наше средње школе, јер томе овде није место," онда се види да и сач г. ре®еренат не сматра садањи програм из алгебре као добар, па нри свем том мисли, да се сваки писац алге-

'249

бре баш из разлога, што је програм привремен, мора истог придржавати у писању алгебре! Ово је гледиште апсурдно. По њему је сваки писац напред осуђен да напише рђаву школску књигу, јер је садањи програм у сваком погледу погрешан. Ја сам пак моју алгебру баш у тој намери написао, да се садањи погрешни програм бољим замени. Да би се пак свеколика ногрешност садањег програма увидеда, ја ћу исти наставни нрограм подврћи овде свестраној анализи. Наставни нрограм из алгебра може се оцењивати : 1) По обиму, т. ј. у којим се границама има алгебра у гимназији нредавати. 2) По еадржини, т. ј. но научном материјалу који је у одређеним границама у програм ушао. 3) По распореду узетог материјала, који у главноме карактерише метод науке. И 4) По научном становишту програма. 1. Обим програма Да би се тачно оценио обим програма ваља узети у обзир: а) величину и обим целокупне ал гебре, б) цељ којој служи алгебра у гимназији, в) метод предавања алгебре у гимназији и снагу ученика и г) одређени број часова за алгебру. Целокупна алгебра заузима тако велики обим, да се у гимназији не би могла изучити ни онда, кад би постојадо осам разреда. Она се у опште дели на два велика дела: нижу или елементарну алгебру и вишу алгебру или алгебарску анализу коју ваља разликовати од више математике. У елементарну алгебру долазе седам видова рачуна ужа алгебра или наука о једначинама и сразмерама, а и наука о поступностима, у колико се исте сматрају као продужене сразмере те имају примене у грађанском животу. Она све своје радње оснива на седам видова рачуна. У вишу алгебру долазе: нојам нроменљивих бројева и количина, наука о разним Функцијама, Факторијеле, Факултети , биномијални сачинитељи, наука о комбинацијама, бином, рпчун вероватноће, бесконачни редови минима и максима, степенеки и логаритмични редови, више једначине и т. д. н т. д. 32