Просветни гласник

250

заииспик главног

просветног савета

Ову вишу алгебру изучавају обично сгручњаци, докде се нижа алгебра сматра као најважнија наука за опште образовање и чини за себе нотпуну целину. Па како је гимназија по самом закону устројства гимназије школа за онште образовање, а не за етручно образовање, онда већ и по томе немају места у наставном програму неки делови више алгебре. Кад се пак узме у обзир да сви делови више алгебре нити имају везе са нижом алгебром, нити какве примене у грађанском животу, онда својим новим појмовима и новим иогледима на науку могу само помести ученике. А у VII разреду ваља штедети снагу ученцка због испита зрелости, а не растрзавати им мисли новим ногледима на науку с таквим деловима исте, од којих ће врло мало користи видети и они, који се одаду техници, а остали ученици баш ни мало. А да се још не узме у обзир да на пр. рачун вероватноће спада у више државне тако назване камералне науке, и по томе да рачун вероватноће условљава знање других наука, од којих у гимназији ни спомена нема. Еад се даље узме у обзир разлика измећу предавања науке у великој школи и наставе у гимназији у оиште, а посебице морална, одговорност прошесора у гииназији за успех својих ученика, које одговорностп нро®есор велике школе нема, онда с два часа недељно у VII разреду захтевати од наставника не само да новтори важније делове алгебре и да све ученике редовно саслуша и оцењује, но да још уведе ученике у вишу с®еру математских појмова, јесте од наставника захтевати нешто материјално немогуће, а за ученике је то прави душевни намет или још боље умна кулук. Из свега пак следује , да делови више алгебре: као све комбинације, биномни закон и рачун вероватноће, немају места у наставном програму гимназије, а појам Функције и дроменљивих количина може се преместити у геометрију као почетак а налитичке геометрије. У погледу дакле обима привремени наставнипрограмјеете ногрешан, јер захвата неке делове алгебре, који премашају и цељ гимназије и снагу ученика. 2. Садржина дрограма Док се наставни програм по обиму карактерише као сувише опширан, дотле је исти по садржини

по све скучен. Да ненобројавам све празнине, ја се овде просто позивам на реоерат г. Живковића: „Што је у њему" — разуме се у мојој алгебри — „опширније израђено оно, у чему се са нрограмом слаже." Па како г. ре®еренат сведочи, да се закони у мојој алгебри одликују краткоћом, то речи оиширније ваља овде разумети у смислу „иотауније." Оем овога општег израза г. рвференат наводи и поименце неке делове, што у наставном програму нема, а у мојој алгебри има: као наука о именованим бројевима, решавање виших једначин;) овог облика х 1п -ј- ах " = 6, као и решавање јеП ЧП дначи :е облика: а \јх~= 0 ^ аље Р еша " вање бесконачног верижног разломка квадратном једначином, извлачење корена кубног из алгебарских сума, цишрени бројеви простих и десетних разломака. Па већ би ово довољно било да се наставни програм карактерише но садржини као погрешан. Овде сам арину/јен замолити г. Министра да оцени: да ли је сиадало у дужност реферанта да даде своје мнење: Шта је за цељ гимназије боље: да ли да остану у програму они делови више алгебре са оваквим празнинама у нижој алгебри или је боље да се све ове празнине у нижој алгебри попуне, а изоставе они виши делови који не стоје у органској свези са нижом алгебром, као што сам ја у мојој алгебри то учинио. Но свакојако закључак је, да је наставни програм по садржини погрешан, јер ®але многи суштаствени делови ниже алгебре. 3. Расиоред научног материјала Расцоред научног материјала у алгебри може у опште бити двоЈак: цриродан и вештачки. Природан је распоред основан по природном развитку саме науке и зове се иначе још и систематичан ±:ли научни распоред. Вештачки је расиоред основан на начелу да лакши делови науке дођу напред, да би се претпостављена цељ што пре постигла. Природан је распоред онај , који показује уједно: како се једни појмови у науци из других развијају ; како се целокупна наука као такова развила или бар развити могла и морала. Целокуина наука тиме добива развојан и систематичан тип.