Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ ОЛ.ИКЕ

при себи петнајесто издање тога дела, од године 1872. Да ли је још који нут од тада прештампавано ово дело или није, мени је непознато. Али и нетнаест издања једнога дела у немачкој књижевности, где има голем број писаца за сваку врсту литературе, доиста су сјајан доказ за ваљаност дела. Дакле, по поменутом делу, Ја сам израдио „Еарактерне слике из оаште историје". Морам напоменути, да сам се при раду придржавао и распореда и текста, који је у самоме делу. На неким местима, где ми се учннило, да је нешто непотпуно, или тежим сгилом исказано, или излишно у неку слику унето, ја сам донуњавао, популарисао и изостављао. Изостављао сам и читаве слике, које су ми се учиниле сувишне. Из грчке историје, цео одељак из „предисторијскогмитолошког" доба са свим сам као сувишан изоставио. Оправдања за. то налазим у разлогу, што је оно иреисторијско -Фабулозно доба сувише тешко за разумевање онима, ради којих сам ове слике радио. То је доба, које је могла насликати само жива машта и весео карактер старих грчких поета и историчара.У осталом свакоме је познато, колико има историјске истине у „Освојењу Троје", „Аргонаутскомчетовању", и т. д. И сами историци тумаче на разне начине то доба басана и нридају појединим нричама значења, која им се најзгоднија чине. Дакле, оно тамно доба из грчке исгорије, које имају и други народи у разним облицима, ја сам са свим изоставио, пошто га сматрам као сувишно за цељ, којој су ове слике намењене. Ово нека за сада буде довољна напомена о самоме делу, и о томе како сам га ја употребио у раду. Јер доиста ако бих се овде упустио, да објасним сваку ситницу, и да кажем све, за што сам шта урадио овако или онако, ова би напомена заузела много места. Но овом приликом ја имам да. напоменем још две ствари. Истичу се два питања. Прво је питање: Може ли се историја општа предавати у основној (народној) школи? Ако може, онда настаје друго питање: У каквом се облику може предавати? Ова два питања ја ћу да се дотакнем овом приликом и да кажем шта о њима мислим. Дакле, прво питање: Може ли се историја оашта аредавати у народној школи? По распореду, који је до сада постојао за основну нашу школу, и који ће још за неко кратко време постојати, општа је историја нредавата у IV, најстаријем, разреду. Истина тамо се наномиње, да ће се предавати најважнији догађаји из ошнте историје, алиније одређено, који ће се догађаји сматрати за наше прилике као најважнији. Општа историја голема је, јер је у њој живот човештва од пре три хиљаде (или по

ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ 323

некима много хиљада) година, и пуна је важних догађаја, како за поједине исгоријске народе, тако и за човештво. Баш на против уз расноред је додат и неки програм и у њему су побројани сви народи, о којима ће се у основној школи учити. Кад човек добро загледа у тај програм, видеће, да су у њему не мало сви народи, који су опште историјски важни. Тако дакле но томе програму Фактички излази то, да се у основној школи учи целокупна општа историја. Мислим, да сам овде дужан да кажем,даје творац распореда и поменутога програма унео историју општу и њен програм у нашу досадашњу основну школу, са свим у доброј намери, желећи да школска омладина, која своје образовање завршује у основној школи, не остане и без неког општег историјског знања. Али тако исто дужан сам да кажем, да је не само онакав програм из опште историје, него и само уношење тога предмета ни више ни мање него педагошки потпуно неоправдано. Неоправдано је тако исто, као што се ни чим не може оправдати ни учење целог физичког, математичког и аолитичког земљоаиса у IV разреду основне школе. Ја налазим да је увек оправданије н разложније пазити, како ће се оно, што се за учење одреди, моћи саглашавати са умним развитком ученика, него ли натрпати много, тако да то буде само празна слама, а да се у ствари никад не посгигне никаквог истинског резултата. Кад се претовари стомак, тада се навлачи Физичка болест, а ако се оптерети мозак, онда настаје умна немоћ. Нема сумње, да је из овога разлога и поникло у педагогији оно правило: да никад не треба на једанаут давати много. У досадашњој основној школи могдо се из опште историје по нешто унети у читанку најстаријега разреда, али и оно што ба се унело, морало би увек бити не само дако и јасно, него и од опште важности. Држим, дајеовошто сам довде наноменуо, довољно, па да сваки одобри моје мишљење да је општа историјадо сада неоправдано држана у основној школи. Но овде већ престаје нитање, шта је и како је било до сада. Главно је сад што треба расправити то, треба ли од сада општа историја у основној школи? Познато је већ да је народна скупштина донела. нов закон о организацији основних школа. По томе новом закону, између осталога, основна је школа подигнута на шест година. Међу наставним предметима видимо, у томе новоме закону, н општу историју. Према томе као да се и не може говорнти о томе, да ли треба историја оншта у основној школи. Пошто је законом одређено, да се она учи у основној школи, то ће се она и учити. Међутим и да није законом прописано, да се оншиа историја учи у основно.ј школи, ја држим, да ученике шесторазредне школе не би 41*