Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

Хершел I. Али откуд произлази та разлика у температури на полима и на екватору, разлика, која је основ ове хипотезе ? Овде чувени научњак признаје да, услед ротације сунчеве, невидљива атмосФера што окружује ФотосФеру, мора бити спљоштена на полима а испупчена на екватору ; на полима би се она, дакле, мање противила отпуштању сучане топлоте, и хлађење би брже ишло но у регионима екваториалним. И тако бисмо имали на Сунцу еквиваленат сталних температурских разлика, услед којих се на нашој земљи порађују пасатски ветрови. Ова сјајна претпоставка заслужује пажњу у толико што она изводи теорају пега из скучене области персиективе па је уводи у област динамике ; али узрок, који наводи Ј. Хершел, и велика кретања на боковима или по површини која он замишља у ФОтосФери, не изгледају вероватна. јер прво, ротацијано кретање сунчево није ни из близа тако брзо да би могло произвести у тој атмосФери приметну спљоштеност \ а друго , пеге би добиле, као и облаци ношени нашим пасатским ветровима, заједпичку брзину прелажења од полова ка екватору а ту брзину не потврђују пајновија посматрања. На завршетку поменућу једну грандијозну меканичку претпоставку, која има везе са модерним идејама о еквиваленцији између рада и топлоте. Мајер (Мајег),за тим Ватерстон (ТУа^егзкш) локушали су да објасне грдну количину топлоте коју Сунце троши сваке године, сударом козмичких материја које непрестано иадају са свију тачака светског простора на Сунце са грдном брзином, која долази од њиног привлачења. Један славан Физпчар, земљак Вилзонов, по имену Томсон (Тћошзоп) дао је овоме научну потврду;

али је он сам у последње доба у видео да његовој те орији нротикрече извесна Факта која су констатована. Но ипак овај је покушај донео користи ; он нас је, пре свега научио да су небеска кретања велики резервоар калориФичке енергије [а таенергија дејствује и у појавима који се односе на звезде што полако иду и аеролите (аегоШћез)]. Пошто можемо узети да је сва та велика маса постала поступним нагомилавањем раштрканог материјала по простору свеском,то разрушењеживе силе овогматеријаламора развити у њему огромну количину топлоте. а то одговара најопштијем Факту звездане васелене. Така би топлота била и у првом стању сунчевом, што је тешко објаснити рачун помоћу хемијских или електричких радњи, и у томе се састоји прво Л.апласово а рпоп у његовој чувеној космогоничкој хипотези. С друге стране, испитивања која је чипио на овоме путу Томсон, према мерењима Пујље-овим (Рош1М), о интензитету топлоте коју Сунце испушта, проширила су круг данашњих ндеја и дефитивно су оградили науку од идеје о неком непровидном и хладном језгру сунчевом, које су се идеје држали скоро сви астрономи до пре неколико година. У другом делу ја ћу на брзу руку по.казати главне резултате модернпх радова што сетиче Сунца ; за,тим ћу се потрудити да их уредим, полазећи од идеје прогресивног хлађења једне огромне масе, која се ротацијоно креће и чија прекомерна висока температура одржава све елементе (састојке) у хаосу потпуне дисоцијације, изузев границу која дели ову масу од празних и хладних небеских простора. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

КАРАКТЕРНЕ С/1ИКЕ (по ј^. р. НАПОМЕНА Грубе је немачки писац, који је писао више дела дечије и школске књижевности. Какавје Грубеписац у ошпте, то не можемо на овоме месту оцењивати. 1 Ова невидљива атмосФера није тако огромна , као што многи зампшљају, еудећн но мрачном венцу тоталнога помрачења; она не може ни у ком случају достићи висину од 3 мннута, а то је сувишак перихелног одстојања велике комете из 1843 год од рејона ФотосФере, јер кад би ова комета продрла у атмосФеру сучеву, с њом би било оно исто што бива и са звездама што полако нду (е^оПеб Шапкез) које продиру у најгорње и најређе слојеве земл>ине.

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРШЕ ]" РУБЕ-У) Нека од његових дела, као што су му иутописи, које је он уредио по разним делима знатнијих светских путника, превођена су на наш језик. Читаоци су из тих превода већ могли видети, како је Грубе умео одабрати, и за омладину удесити, најинтересантније путописне белешке из разних крајева света. Од његових дела знатно му је дело: СћагаМегћМег аив <1ег СезсМсМе ип<1 8а»'е. Ову књигу израдио је писац више за примену у настави, него ли за читаоце ван школе. 0 њеној вредности не могу и нећу овде изрицати свој суд. Довољно ће бити да за овај мах напоменем, да ј а имам