Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛДВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА 395

мртва књига од хартије и слова, кад жива књига природе пред нама стоји! Но да допустимо за часак, и против убеђења, да се домовина, у опсегу који смо одпридике одредили, може изучитииз књиге, пол&же нам се само собом питање: па да ди ће ту довољно бити једна књига? На жалост, од једне књиге ту нема ништа, већ колико школа. или на послетку и школских општина, толико ваља написати и књига, јер свака школа има већином и друкчију околину. Па не само никаквих књига, него ни никаквих „диктанда", па ни доказа, ни деФиниција. На просто, деца морају видети што више предмета, и да нх виде онакве какви су, или како пзгледају, јер ће им само то и остати у својину. Јер и човек тешко, али деца најтеже и најмање уче из доказа. Она ће истина занитати по често: за што ово за што оно, и ми смо им дужни одговорити, премда смо убеђени, да, или неће одговор разумети, или ако га случајно и разумеју, да ће га после једнога часа заборавити. Тако су исто тешке и деФиниције а и неразумљиве. Ми не смемо никад запитати дете, шта је то ноток, или бара, већ нружити му прст на поток или бару и питати га шта је то, па ако не зна, онда му казати. Ваља му дакле показати предмет, а не описивати му га. Па кад деца буду тако познала масу предмета, ма то и преко реда било, онда тек, и то удоцнијој којој години, ваља му те предмете доводити у свезу и упуштати се у казивање узрока овоме или ономе, па и тада врло обазриво. Када, оваком наставом, деца познаду и опријатеље се тако рећи са сваким брежуљком, са поточићем, шумом и т. д. у домовини, тек ће им онда она прио нути и за срце и за душу, онда ће је тек љубити са свешћу. То осећање неће никад бити развијено код онога, који своју домовину изучава из књиге, онако исто као што слабо мари за Америку или Китај, које такође из књиге познаје. Шта више, код нас се може наћи и таких, који зна и за колибра, нилског коља, за тим и за Калкуту и Гејкијавик, а не зна пута за у најближе село или варош, нити познаје и двадесет биљака своје околине. Пароз, директор учитељске школе у Пезеју (Швајцарској) износи нам верну слику једнога младића који је тако све из књига учио 1 ) : „На послетку, вели, у земљи богатој дивотним пределима, деца ће се користити не само тиме, што ће проширити знање своје о домовини, већ још и тиме, што ће се у млађаним срцима њиховим, још из рана почети развијати осећање према лепоме и бесЈ ) Соп^гез 1п1;егпа{;1оаа1 с !е ГепзеЈ^петеШ;, ВгихеПез 1880. Каррогк (1е Ј. Раго2, зиг 1а 1ћете : соттеги с1о1Уеп{; е1ге рга1лдиеез 1ез ехсигзтпз зсо1аЈгез.

крајном. Врева и у пристаиишту морскоме, бурни вали на окејану, ток какве велике реке, врховн високих планина, жубор и шум потока и слапова, све то исиуњује душу, неким новим, дотле незнаним осећањима која снажедушу, и која с тога' ваља изазивати и неговати. С тога наља децу чинити пажљивом на све ово, јер има дивота природних. које на први поглед не видимо. Ја сам, вели, видео младих људи, који ирви пут у веку своме путоваше дивним језером луцернским, па их се ипак, лепота његова слабо тнцаше, јер једни заспаше на крову пароброда, а други сиђоше у салоне му, да тамо проведу време у диму од дувана, а ири чаши пива. Виђао сам их на врху Риги-а, краљу брегова, где су се искупили око неких играчака, ц не!помишљајући на то, да се користе једином можда приликом у своме животу, која им се сад дала, да посматрају најдивннју панораму на свету." Овако швајцарски учитељ, а што се мене тиче, ја мислим. да се једино тим Фактом, а на име, личним не_\ познавањем омладнне наше са природом, може објасннти то, што она. и нема ннкаквог осећања према природи, већ трчи онако рано у каване, у којима се дави дуванским димом, и што се одаје сањаријама и забавама и попушта склоностпма које ни у каквој сразмери не стоје ни са добом њена узраста ни са умним и знанственим развићем. А и како неће, кад од осповне школе па до највише, с малим, али врло малнм изузецима, свуда се говоре „лекције" из књнге, којима се тврде Факта и појави, које није видео ни наставник што нх предаје, ни ученик који их понавља, па можда ни сам иисац, који је написао књигу за учење на памет, ма да се многи од тих предмета и појава непрестано око нас врзу. На реду је сад да кажем коју реч о стању наставе по овоме предмету. Настава се код нас у опште не одликује особитим ступњем развијћа, али настава у познавању домовине стоји најгоре, на нули. Не само као ревизор, већ и као човек који се интересује у опште за школу, и који распитује за све њене односе и услове напретка, могу констатовати жалостан Факат, да су се, с врло малим изузетком, наставници у оиште врло мало, а неки и нимало, користили својом околином, јер је нису никако ни разгледали, или и ако су, онда тек као од беде. На прилику, овде у Београду, у већини школа које сам ја посетио, деца нису видела Вишњицу, а негде чак ни Авалу, ма да се обоје врло лако може видети, а да се из Београда и не изилази. Нн један наставник, осим оних у вежбаоници, није изводио децу ни у Тоичидер, а међу тим, умела су вас дан да причају ц о Тоичидеру и Вишњици, Авали и т. д. У једној школи женској, познавање домовине ограничено је 50*