Просветни гласник

396

само на Београд. Деца су умеда побрајати многе улице, све квартове, где су која надлештва, цркве и т. д., али ништа од тога нису видела по упутству иаставнице. На испиту, једно дете помену „министарску улицу" и у њој женску школу. Ја га запитах, да ли је видело ту школу и добих одговор да није. Погледах у наставницу, на што ми она каза да децу није нигде изводила, и мало се и испречи на ме, као да је хтела казати : зар ја да их водим. У овоме погледу дошао сам до уверења, да је многе наставнике чисто стид, да с децом изилазе било у варош или у околину, а многима да је и досадно. Нознавање домовине, овако важан, овако занимљив, овако диван предмет, према свему што сам видео, изгледало ми је као нека беда за наставнике, коју су онн гледали, што пре преко главе да претуре, онако на двоје на троје. Сад да нређем на спис г. Никетића, те да видимо, да ли ће он потпомоћи и унапредити наставу у познавању домовине. Према ономе, што сам напред о овоме предмету казао, јасно је, да би књига у рукама детета, била штетна за нстинско нознавање домовине. Да узмемо, да књига г. Никетића одговара свима педагошким и научним захтевима, и да се занитамо, шта ће она у школи. Наставник ће је узети у шаке, задаваће деци „одавде довде", доказивати им тамо по нешто што она ко бајаги не разумеју, иснитиваће их по том, и тако их унознати са домовином седећи у соби. Очигледне наставе по овоме предмету, неће тада бити ни онолико колико је до сад бпло. Иа и што ће, кад ће деца умети чак и иесме да певају појединим предметима и појавима, ма да их никада ни видела нису. Но да ли ће књига г. Никетића поднети моћи као упутство наставницима ? Овде ћу се у главноме обазрети на сам распоред градива, јер је то врло важна стиар у настави, те ако би згодан био могао би послужити, ма да би му детаљи и неизрађени били. Почем настава у нознавању домовине ваља раг ехсеПепсе да буде очигледна, то би распоред ваљало да је такав, како би учитеља упућивао да са ученицима посматра увек савремену природу. Но г. Никетић се на ово није никако обазирао. Школе почињу код нас с јесени, и онда када би децу ваљало упознавати са јесењом природом, са бербом, пожутелим лишћем, тицама селицама и т. д., деца се унућују да гледају четири школска, зида, и да броје нрозоре и врата. Виногради, цвеће, ласте, роде, њиве, ливаде и т. д. у колико сам могао размерити, долазе на ред у сред зиме; снег од прилике у лепим данима априлским и мајским. Па кад све то размотре (премда се не може у самој стварп казати да размотре, него

„набубају") онда ће им се казати, где је што и на којој је страни, место да се са странама упознају још у самоме почетку. Да пређем сад на израду детаља. У самоме почетку говори се о школи. Деца имају из књнге да науче чак и то, шта је „школска зграда", да у њој има „више соба", да школа има „четнри зида". Из књиге ће се научити да школа има и „врата", „прозоре" и т д. па онда „таван", дакле све оно, што им је, тако рећи, под носом. Мало даље научиће из књиге, како „од младића постају људи" а од „девојака жене;" за тим да се »стари људи зову старци" а „старе жене бабе" и т. д. и тако то иде све до краја. Осем овога, на једва осам рукописних табака, има тако много стварних погрешака и погрешака у језику, да би вредело нрочитатиу савету цео снис, јер ми недостаје времена да их све поређам. На пример: говорећи о јарцу, писац вели да „козе и јарићи бризгају," ја би желео да писац каже шта ли то јарићи бризгају. Даљестојиово: „често преко ливаде теку поточићи. и такве ливаде зову се мочарне". Овде не треба коментара. Даље: „виногради се јаме (сеју) наредове". — Говорећи о минералима, које писацзове „коповима", вели: „као год што земља није „с поља празна«, већ одевена разним биљем, тако исто није празна ни изнутра". Долазе за тим деФиниције ветра: „ ветар је заљуљани ваздух"; „заљуљан ваздухзовесе ветриК;" „покретање ваздуха зове се ветар "; „ваздух се покреће кад се топао и хладан ваздух мешају." — И оваких је ствари врло много, ма да је спис само од осам табака писаних. Ја се управо чудим, како је овако што год могао писатн и савету нодносити један ученик наше учитељске школе, која би ваљало да је расадник свих новијих начела педагогике, а поглавито начела очигледности. Са овом својом књигом он ће једва дочекан бити од огромне већине учитеља, али не зарад напретка наставе саме, већ зарад њихова рахатлука. али зар није грешно упућивати на механизам и „бубање на памет", а заборављати на очигледност, и то онде, где јој је наЈприродније место. Према свему што сам до сада казао, суд мој о спису г. Никетића, јасан је. Ја мислим, даму сеспис не само не сме штамнати о држ. трошку, већ му се не сме дозволити, да га штампа ни он сам о свом трошку. 10. Марта 1883. г. Београд. |3. ј^ДРИЋ "