Просветни гласник

записник главног

Ради примера наводим, да у његову рукопису за по■гврду претварааа х у с има: илаха — иласп,. Разуме се, да овакнм примерима није ни најмање осветљено оно, што се хотедо показати. Еад се у српском језику иде у ту не без разлога названу „хемију језика", онда се рачуна, да ће разумевању стварн помоћи само осећање за језик. Али с коликом се коришћу може то радити код рускога језика , који се тек из таке граматике хоће да научи ? Тако псто г. писац ниЈе у своЈем делу тачно обележио, колико ће се држати поређења, него на аеким местима излажући правила за руски језик, казујејош како је у српском. Ово би било врло добро, кад ба било изведено следствено по начелу , да се у руској граматици саопшти све што је друкчије него у српској; али овако, како је то саопштено на два три места, није ни од каке користи. него само квари јединство у делу. (в. § § 8. и 19.). На једном месту има врло у кратко напоменуто и о постајању основа: набрајају се наставци за основу и површно казују значења тим наставцима начињених речи. Све је подобно пре да забуни читаоца, који би то изучио , него да га чему научи. Све то није потребно оному, који је изучио нижу гимнасију, а није ни од каке користи оному , који то први пут учи. (в- § 29.). Поменувши оволико о самом плану дела, ја још не могу рећи, да план није добар; али бих желео, да г. писац тако преради своју књигу, како ће се у њој наћи нравила , која се разумеју и без историје језика и која су срачуњена по главној намери, да се што пре научи руски језик толико , да се може читати руска књижевност. Нарочито бих желео , да у овој граматици буде много више примера , него што их сад видим у њој. За све ово потребно би било, да се план дела рашири толико, да оно обухвати у једној књизи и синтаксу рускогајезика. Тога у овом рукопису не има; а ја држим, Да без тога не би било никаке користи од граматике, у којој се излажу само гласови и облици рускога језика. Г. иисац не може сметнути с ума, да ће се његова књига читати поради учења рускога језика, што не може бити постигнуто без синтаксе ма и кратке , а не поради науке о облицима рускога језика. Уз ову напомену да додам још једну. У рукопису има о акцентима свега три параграФа: 24., 25. и 26., и у њима се ио неколико врста пише о важности, о мењању и отпадању акцената. Кад би се ово писало за Русе, могло би се рећи , да је о акцентима мало говора, али кад се пише за Србе, онда се мора рећи, да оволико о акцентима нијеуправо ништа. Међу тим у свем послу учења рускога језнка за Србе је нај-

иросветног савета 399

важнији и најмучнији део баш тај о акцентима. Ја уверавам г. нисца, да му се ни најмање не треба бојати од онширности у овом д@лу и молио бих га, да изради о акцентлма, колико може више. После овога сматрам за дужност побројати важније погрешке или непотпуности, које нађох у рукопису. Одмах у почетку вели се: „Од руских наречија московско је највише нримпло учешћа у склапању руског књижевног језика." Ово је у неколико преведено из Буслајева. Али српски иревод, задржавши код Руса прилично одомаћене германизме („примити учешће"), изоставио је нешто, што има у руском оригиналу, и због тога је изншла погрешка. Московско наречије не долази у наречија рускога језика, него у наречија великорускога језика , који је једно од наречија руских. У оригиналу нише врло јасно: ,Изт> областнБ1хт> нарћчш великорусскихт., московское бол^ће прочихЂ принлло учасие вђ образоваши нашега книжнаго лзнка." У §. 3, биће ваљда случајно погрешно записано, да је # 90 место 9 , ^ 70 место 700, а а 80 место 800. Није ми нраво ни то , што се Вук СтефановиИ Караџић зове Вук Стеван Карацић. У §. 4., да бп показао, како се изговара руско н, каже „као наше и после и, н. пр. испит." То значи не казати ништа, кад ми са свим једнако изговарамо н. пр. иитати (по старом правопису п н т а т и) и иисати (и по старом правопису иисати). А какво је и у тим речима, онакво је и у викати итд. У §. 5. вели, да се сч и жч читају као шч. Овде је погрешка у неспретном исказу једнога правнла. Ствар се ни најмање не тиче гласа ч него гласова с и ж, па што онда да се „чита" ? — У том истом параграФу вели за ле, ли, не, ни : „Слова е и и после л и н увек се умекшавају у изговору." Нити се умекшавају е и и, него л и н, нити се умекшавати могу слова, него гласови. Мало напред каже добро за д и т у истој нрилици, — За а иза г вели, да се чита као ја. То не вреди само за а , него је то исто н. пр. и у знате и т. д. Ствар није у том, да „нека слова мењају свој глас", него у кубури данашњега рускога правописа. — На једном је месту случајно зар написано здјелатЛ и збиратК, да би се показало руско јотовано т. Али нити је добро написати га као тК, нити се тако и у овом рукопису обележава на другим местима. У §. 11. код говора о укидању зева није требало изоставити оно, што има Буслајев (§. 30. 2), а то је: да се зев не укида у туђим речима. Пошто се већ један пут поменуло , да се с претвара у з, а ж у ш, долази се у §. 16. на говор о тврдим и меким гласовима и онда се ту опет говори,