Просветни гласник

398

ЗАПИСНИК ГДАВНОГ НР0СВЕТ110Г САВЕТА

н без н каке свезе онисе: „ласта , рода , риба, чеда, рак." — А како је иоирављено нек се види из ових реченида: „Кад смо постали већи, кад нам је било б иди 7 година, онда су нас наши родитељи довели у шкоду, да у н>ој научимо оно, што ће нам требати, кад нећ порастемо." — „Најбоље је иремер учинити (чисто српски!) ■- „Ко поред куће има земље, па је огради и посеје, зове се врт ." — „Ко и како ирави креч?" — „Од свпју домаћих животиња псето најволи човека.' — Уз ово молим да се прочита ,јарац" на 3. табаку и „разлика људи " па да се види, колико ће деда бити наметнија кад изуче ову „чудну књнгу." 0 правопису неће г. Никетић да води бриге ни у једном свом делу („проино; дванајест" и т. д.| Он помиње депи „хиљаде" година, „електрицитет" -■ „преламање 31»ака" итд. не водећи пи мало рачунв могу ли деца то схватити. Он говори како „месец светли ноћу тамном светлошЛу , али је ту светлост добио од сунца." „Земља се обрће око сама себе " итд. И ко би још све побројао што има у овој тамној светлости? Треба сваки да прочита цело дело, па да увиди грдну штету, што је може починитн овако мала књижица у рукама наше дечице. Из свега овога излази: 1) Да се дело г. Никетића не може никако штамиати о државном трошку за потребу ученика основних школа; и 2.) Да се најстрожије забрани продавање ове књижице школској деци, ако би је писац штампао о свом трошку. 5. Аирила 1883. У Београду С поштовањем Димитрије ј !осић проФесор учитељске школе. }) Просветни Савет усвајајући у свему мишљење реФерената одлучио је: Да се „ Отачаственица" Петра НикетиКа не може штамнати о државном трошку, нити се може допустити да се у школи у оиште употребљује. РеФерентима одређује се по 40 динара. VII Св. ВуловиО, прочитао је следећи реферат Живка ПоиовиЛа, проФесора, о Ђ Руској Граматици " Јеврема Илића: „Главнчшу Просветному Савету По одлуци Главнога Просветнога Савета од 1. Декембра прошле године прегледао сам „Руску грама-

тику" од г. Јеврема Илића, проФесора богословије, и част ми је саопштити Савету моје мишљење о том делу. Најпре морам изјавити, да ми није могућно одговорити на једно нитање у писму Главнога Просветнога Савета. Ол, мене се тражи, да известич Савет, „заслужује ли тај рукопис да, се прими као учебник за наше школе, нарочито за богословију" и т. д. Како се код нас ни у једној школи осем богословије не учи руски језик, тако ја не могу ни одговорити на ово нитање. А уз то још напомињем , да ми није нознато , ради ли се што год за предавање рускога језика у богословији, те тако ни с те стране не могу послужити Главни Просветни Савет извештајем, у колико ова.) рукопис пристаје одређеному програму, ако га има. Али и поред свега овога, што поменух, ја мислим, да је руска граматика потребна и да ће такво дело, ако је добро израђено намирити врло осетну потребу у нашој књижевности. Спрам важности руске књижевности, а и лакоће , да се изучи руски језик, не треба ни помињати друге разлоге , који нам преноручују, да се много озбиљније бавимо о учењу рускога језика, него што смо до сад радили. Тако гледајући на саму ствар , ја ћу саопштити Главному Просветному Савету моје мишљење , које саставих по лрочитању ове граматике. Г. иисац се за своје дело много послужио граматиком В. Буслаева „Историческаа грамматика русскаго дзнка. Етимолопл. 1875.", а није без пажње, и ако не свуда довољне, пропустио ни оно, што има у нашој књижевности по науци о језику. Буслајевљева књпга има високе научне важности не само као граматпка рускога језика, него и као научна граматика — и за тако добар извор писац заслужује сваку похвалу. Али је, може бити , с друге стране баш овакав научни извор сметао писцу, те он не савлада једне тешкоће при састављању оваких дела. А ево у чем је та тешкоћа. Граматике, које се пишу поради учења туђих језика, не могу бити рађене онако , као што се раде научне граматике. Писац у таквој нрилици долази у тешкоћу, да саставља и научну и практичпу граматику и да срећно погоди нотребну средину, која ће његово дело сачувати или од некориснога „практичнога" правца, који се на послетку своди на несмишљено изучење неколико Фраза из туђега језика, или од сувише научнога правца , који ће ученицима бити досадан, јер им неће бити разумљив. Од поменутих двеју крајности г. Илић пада више У Другу ; његова је руска граматика више научна, него што је потребно. На много места задржава се у руској граматици код таких ствари, које треба да се раде само у српској граматиди. Ја бих у главном смео ово нрпменити на цео његов одељак о гласовима.