Просветни гласник
458
курга. Ето како је Ликурго казнио евога непријатеља. ** Но и ако је Ликурго овако уредио своју државу, он опет није хтео напиеати своје законе. Он је хтео да сваки Шпарта-над од малена научи своју дужност. Он је хтео да еваки Шпартанац буде добар војнпк, да може бранити своју домовину од неиријатеља. Да би Шпартанци учили само војничке вештине и спремали се за добре војнике, Ликурго је оставио робове да раде земљу. Робови (Илоти) то еу били они људи, које су Шпартанци ту нашли, кад су Лаконију освојили. Ликурго им није хтео дати никаква имања, само да би они радили земљуДа ли су Илоти људи ? Да ли је Ликурго учинио лепо, кад их је оставио да робују ? Да ли је Ликурго знао да еу сви људи браћа и да треба да су сви једнаки? Илотима је било врло тешко. Шпартанци су их мучили, па и убијали. 5. Да би Ликурго направио од Шпартанаца добре војнике, ево шта је он радио. Наредио је, да етарци нрегледају евако дете чим се роди. Ако се нађе да је дете слабо и болешљиво, онда да се умори глађу. „Живот једног елабог човека не може бити од користи ни н>ему самом, ни отачаству." Тако је говорио Ликурго. Мајке су децу умеле добро чувати. Тако на прилику оне нису децу повијале, него еу их остављале, да слободно, без стезања расту. Чим дете наврши седам година, одмах су га одузимали од родитеља. Дете су сматрали као заједничко добро целе државе, па с тога је држава и узимала децу, да их учи и спрема да буду грађани. Ова су деца живела заједно. Учила су еамо читати и писати, колико за нужду. Главна наука њихова била је покорност према етаријима, трпљење евију невоља, и победа у рату. Што су год деца старија бивала, све су их етрожије држали. Деца су навикавата, да п зими и лети носе лако одело, да иду боса, да трпе велику врућину и велику хладноћу, глад и жеђ. Постеља, на којој су деца спавала, била је од трске. Рогоз за постељу морала су деца сама еећп око реке Еврите. И сама женска деца, да би била снажнија, морала су се борити, трчати итд. Еад су игре биле јавне, онда су сви, а нарочито девојке, хвалили оне, који су се најбоље
показали, а кудили оне, који су били слаби и нлашљиви. Чак су, прича се, младићи легали, те су их тукли, да виде ко ће више издржати удараца, а да не закука. Највећа срамота код Шпартанаца била је, ако је неко плашљивица. Ко побегне из рата, тога еу сви презирали и губио је право, да долази на скупгатину. Један пут нобеже један младић из рата. Његова мати узе његов шлем и рече му: „Или победи или умри." Другој Шпартанци јавише, да јој је син погинуо, а она брзо запита: „А је ли победио ?" Рекоше јој да јесге, а она мирно одговори: „за то сам га и родила, да уме за своју домовину умрети." Шпартанци су битке сматрали као какву свечаност. Еад је Ликурго уредио евоју земљу, и кад су сви Шпартанци вршили његове уредбе, онда он намисли опет да нутује. С тога сазове све Шпартанце и закуне их, да његове уредбе чувају док се он не врати с пута. Ови му се закуну. Ликурго се опросги са свима, али се више никад није повратио у Шпарту. Он је желео да се његови земљаци не могу никад опростити заклетве, коју су му дали, и да тако сачувају његове уредбе. Он је дуго путовао и на путовању умр'о. На смрти је заповедио, да му тело спале и пепео баце у море, да га не би Шпартанци нашли и пренели његово тело у Шпарту. Кажите: шта вам се највише допада од онога, што је Ликурго уредно у својој држави? А кажите, шта вам се не донада? Итд. II С о л о н 1. Друга важна државица у Грчкој била је Атика. У Атици била је главна варош Атина. Атина је била озидана једним зидом и имала је један градић, који се звао Акроиол. У Атици су живели Грци од јонског племена. (Еолико је било племена и како су посгала ?) У Атини су у прво време владали краљеви, некад добри, а некад рђави. Атињани су чешће ратовали са својим суседима. Један пут наиадну на њих Дорјани. Пророштво објави, да ће она страна победити, чији краљ ногине. Атински краљ Кодар емисли да погине за своју отаџбину. 0 тога се он обуче у сељачко одело и оде у стан Дорјана. Чим је тамо дошао, заметне кавгу и буде убијен. Еад Дорјани дознадоше, да онај човек кога су убили,