Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ НСТОРИЈЕ

459

није нико друго, него атински краљ Кодар, они се вратише натраг. По што је Еодар погинуо за своје отачаство, Ативани нису хтели да њима унрављају краљеви. Место краљевине (монархије) они заведу репубдику, а то је држава у којој управља сам народ. Главни старешина у републици био им је, из почетка, један циновник, кога су називали архонт, а то је значило управитељ државе. У почетку они су узели за архонта Еодрова сина и то из благодарности према оду. Атињани су у почетку узимали архонта да влада, док је год жив. После су бирали архонта, који је управљао десет година, и најпосле им се и то није допадало, пего су бирали сваке године по девет архоната из најотменијих породица. Но тих девет архоната нису добро управљали; они су више држали страну богаташима, а прост народ живео је веома рђаво. Парод се био презадужио богаташима тако, да није скоро ншпта ни имао. 0 тога су били чести немири, јер је народ устајао на богаташе. Најпосле изаберу архонта Дракона, да напише законе. Драконови су закони били тако строги, да је осуђиван на смрт сваки, који би украо макар и воћа из баште. То наљути народ још више и нереди постадоше још већи. С тога је за Атину написао законе други човек, који се звао Солон, 2. Солон је био син сиротних, а поштених родитеља. Његов отац био је од породице старога краља Еодра. Вио је човек добар и чинио је свакоме добро, па с тога је осиротео. Због сиротног стања, није могао свога сина Солона издржати, да изучи све што се у оно време могло у школама изучити. Оолон се опет држао ове изреке: „Није никаква срамота радити", па с тога намисли да буде трговац. У то време Атињани су трговце много уважавали, јер су они путовали по свету, упознавали друге земље и народе, и проносили науку. Солон је био човек веома веселе нарави, и више од свега волео је науку и учене људе. Шта више он је сам писао лепе песме, које је његов народ лако разумети могао. Ево шта је једном Солон урадио са његовом једном песмом. Атињани су дуго време ратовали са Мегарејцима због острва Саламина. Њима

је то ратовање било тако додијало, да су решили, да се казни смрћу сваки, који спомене да треба отимати то острво. Солону се чинило, да је то за Атињане велика срамота. Он је знао, да атински младићи мисле тако исто као и он, да треба опет ратовати. Али да не би погазио закон, он се направи суманут. Еод своје куће написа он једну песму, у којој је живо опомињао Атинце на срамоту због изгубљеног острва. 'Гу песму научи на памет, па као бајаги правећи се луд, изиђе на пијацу и међу народом декламоваше своју песму. Народ је пљескао Оолону, и одмах је тражио, да се укине онај закон, и да се опет отпочне рат. Солона одреде да предводи војску. Он је одржао победу и повратио изгубљено острво. Ово је Оолону много помогло да га народ заволе, и да га још бољо упозна. 3. Оолону је највише бриге задавало то, што је народ био јако осиротео, и што су богаташи чинили народу велике неправде. Он ,је и дању и ноћу миелио како ће помоћи народу. Оолон није мрзио богаташе, а волео је сиротан народ. Он је видео да треба удесити нове законе, који ће народу осигурати правду. Оолона је народ тако заволео, да га је најпосле изабрао за архонта (594. пре Хр. рођења). Многи пријатељи говорили су му, да би он могао постати краљ у Атини, само ако хоће. Њима је Оолон одговорио, да он ништа више не жели, већ да народ у Атини постане велики и срећан. Оолон је најпре ослободио сиромахе од дугова, јер је наредио да плаћају богаташима мали интерес. До Солона је могао богаташ узети сиромаха за роба, ако му дуг не нлати, а Солон је узаконио, да то више не може бити. У почетку нису били задовољни ни богаташи ни еиромаси. Вогаташи су мислили, да им је много одузето, а еиромаси су се надали, да ће Солон поделити сву земљу богаташку као што је урадио Лигурго у Шпарти. Мало по мало, па је народ видео, да му је Солон доста помогао. По том је Солон поделио народ атински у четири реда. Сва четири реда разликовала су се у имању. Грађани прва три реда могли су бити чинов58 -