Просветни гласник

460

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

ници, ићи у скупштину и морали су давати највеће потребе за рат и ићи у војску. Грађани четвртога реда нису могди бити чиновници, ади су морали ићи у војску. Они су били врло сиромашни. Оолон је установио један савет од четири стотине људи. Оваки ред грађана бирао је но сто људи у тај савет. Тај савет био је као наша скупштина. Он је писао законе, и све што је год радио морао је изнети пред народну скупштину. У народну скупштину долазили су грађани сва четири реда. Окупштина је била највећа власт у Атини. Она је објављивала рат непријатељима и закључивала мир са њима; бирала је чиновнике и сваки закон, који савет напише није вредио, докле га скупштина не одобри. Окупштина је одређивала и колики ће бити данак. Даље је Оолон обновио суд, који се звао ареоиаг и који је код Атињана још у стара времена постојао. Тај суд судио је ноћу на брежуљку бога Ареса (Лрес је био бог рата). Оваки судија напише на каменој плочици своју иресуду и баца у сандуче. Кад поваде све таблице, онда се види, на што је ко осуђен, да ли на смрт или на прогонсгво, или какву другу казну. Ареопагу је била још и то дужност, да пази да ли грађани врше законе, да ли своју децу чувају и уче, да буду поштени и вредни људи итд. Овако неваљалство ареопаг је строго казнио. Један пут је осудио на смрт једног дечка, што је похватао неке тице (препелице) и повадио им очи. Ареопаг је казао, да би такав дечко кад би порастао, служио грађанима за пример неваљалства. Ј ареопаг су узимати архонти, који су поштено одслужили своју службу. Оолон је узаконио и то, да мора сваки грађанин бити на једној страни, ако би се грађани између себе посвађали. Ко не би помагао ни једној страни, тај је губио грађанску част, (није могао долазити у скупштину, бирати судије, архонте итд.). Кад се која девојка удавала, није смела донети своме мужу никакав мираз, осем нешто мало покућанства и нешто одела. Оолон је хтео да се девојка може удати по томе, ако је добра, вредна и честита, а не по томе, ако је богата. Земља око Атине није била родна. Солон се сгарао да се Атињани обогате занатима и трговином.

Нарочито је подизао занате. Он је с тога био узаконио, да син није дужан у старости хранити оца, ако га отац не би научио ма каквом занату. Овако је Оолон уредио своју земљу, и она је мало доцније постала срећна и богата. За тим Оолон намисли да путује, но, пре поласка, он закле архонте, да његове законе чувају за десет година. 4. Оолон се кренуо на пут и најпре је обишао Египат. По том је отишао на острво Кииар, где га је тамошњи владар најлепше дочекао. Ј ош је дуго путовао и свуда су га лепо дочекивали. Али док је Оолон овако нутовао, у Атини не беше добро. Атињани су се били између себе посвађали и поделили у два табора. Оне који су викали противу четвртог, најбогатијег реда људи, предводио је Оолонов рођак Пизистрат. Кад Солон стиже у Атину, он покуша да помири завађене Атињане. Пизистрат се показиваше врло добар. Он је био врло вешт у разговору и показивао се као пријатељ сиротиње. Сиротпња је опет њега била јако заволела, а није знала шта он хоће. Али Солон је видео, да Лизиетрат хоће да узме власт у своје руке на да заповеда по својој вољи. 0 тога се он трудио да га на леп начин одврати да то не чини. Али је то било узалуд. Жто је Пизистрат био наумио, то је хтео и да изврши. Чим је уграбио згодну прилику, он рани сам себе у руку. Тако окрвављен дотрчи на пијацу пред народ и ночне се тужити, како су га непријатељи хтели убити за то, што је он пријатељ народу. Народ ноче у глас викати, да треба свога нријатеља бранити. С тога му одмах одредише 50 добро наоружаних људи, да га чувају. Оолон је ватрено говорио нротив тога, али га не послушаше. Један пут је један човек казао о грчким скупштинама овако: „Код Грка предлажу врло паметни људи, али простаци решавају." Тако је било и еад са Оолоном. Пизистрат са својом стражом уђе у градић Акропол и одатле иоче заповедати, како је он хтео. Дела се варош упрепасти, и они, који су викали на Пизистрата побегоше. И ако је Оолон био врло стар, он се не нрепаде, већ изађе међу народ. На пијаци је Оолон држао говор и корео грађане за њихову ненажљивост и сграшљивост, и најпосле