Просветни гласник

461

их преклињао да устану и да бране сдободу. Тада је изговорио ове значајне речи : „Пре вам је било лакше, да уништите тиранију (насиље), која је у повоју била; али сад је за вас већа част, ако сатрете ову, која је одрасла и ојачала". Све речи Оолонове нису помогле. Солон оде кући, наоружа се и тако наоружан седе на улицу па рече: „Вранио сам отаџбину и законе, колико сам год могао." Солон је од тада лшвео мирно. Његови пријатељи говорили су му да бега, али он не хте то учинити. Пизистрат га је поштовао и питао за савет, а чувао је и његове законе. Под своју старост Солон је учио и певао песме. Он је живео свега две године, пошто је Пизистрат узео власт у своје руке. Његово име остало је бесмртно и с нравом га броје међу седам мудраца старог века. Ко је боље уредио државу, Солон или Лдкурго? У чему је бољи Солон ? Има ли што год, што вам се не допада 1 Шта вам се највише допада 1 Еако вам се допада оно, што је Солон делио сав народ по имању на четири реда ? Ит.д. III Кнез Хиетије 1. Првират, који је Дарије, переијски цар, у Европи предузео, беше противу Скита. Скити су један етари народ, који је живео између реке Дона и Дунава, у пределима данашње јужне Русије. Дарије сакупи голему војску од 700 000 људи. Тако велику војску превезе преко Воспора (мореузина код Цариграда) у Европу. Са њим су ишли и Грци из Мале Азије, да му са лађама помажу. Дарије заповеди, да Грци иду на Дунав и да тамо саграде мост, па ту да чекају Даријеву војску. Кад Дарије стиже на Дунав, он превезе војску на ону страну. За тим заповеди Јонцима да оетану на Дунаву и да чувају мосг. При поласку завеза на једном кајишу 60 чворова, па га предаде Јонцима и рече им: „Чим ја отпутујем нротиву Скита, дрешите сваки дан по један чвор. Ако се ја не вратим дотле, докле ви и последњи чвор раздрешите, онда идите у ваше отачаство. Али дотле чувајте мост." Скити еу се измицали испред персијске војске, пустошећи еве што за еобом осгаве. Тако су радили, док не домамише Персијанце у пусте ритове и стењаке. Дарије поручи

скитском краљу или да изађе у поље да се бори, или да пошље земљу и воду за знак покорности. Али Скити не одговорише Дарију ништа, већ му послаше једну тицу, једну жабу, једнога миша и пет етрела. Један Персијанац протумачио је то овако: „Кад бисте ви Персијанци били тица, па одлетели у ваздух, или миш, па да се сакријете у земљу, или жаба, па да скочите у блато, ипак ћете изгинути од ових стрела." Одмах после тога навали скитека војска и еа свим победи Персијанце. Већ је било протекло шесет дана, и Јонци премишљаху, да ли да покваре мост. Атињанин Милцијад, који је такође био у Грчкој војсци, говорио је овако: „Сад је дошло време, да се Грци отрееу нерсијског господарства. Разрушите мост, па је и сила тирана порушена." Али етарепшна града Милета, Хистије, који је такође био Грк, не даде норушити моет, и тако ее Персијанци који су бегали испред Скита, избавише. 2. За то, што Хистије није дозволио, да се поквари мост на Дунаву, наградио га је краљ Дарије. Али на скоро он поче сумњати на Хистија и поче га се бојати. За то га дозове ееби у иреетоницу Оузу, да му, као бајаги, буде саветник. У еамој ствари, Дарије је држао Хистија као заробљеника. У Малој Азија, где су живели насељени Грци, била је тада најглавнија и најбогатија варош Милет. Ту је унрављао краљев намееник Аристагора, који је био зет Хиотију. Хиетије је радио, да се Грци ослободе испод персијске власги, па је желео да на то приволи и Ариетагору. Али он није знао како ће ее договорити с њиме, а да се то не ухвати. Најпоеле се сети, те обрија главу једноме робу и на глави написа што је хтео. Тога роба посла он Ариетагори. Аристагора је једва дочекао ову поруку Хистијеву. По што је побунио Грке у Малој Азији, пређе он у Европу, да потражи помоћи од Грка. Најпре је дошао у Шпарту. Шпартанци ее искупише еа својим краљевима на пијацу, где је Аристагора говорио лепу беседу. Али је све било узалуд, Шпартанци му не дадоше помоћи. Из Шпарте крену се Аристагора у Атину и ту је био ерећнији. Атинци су мрзели персијског краља, што је хтео да им по-